Српкиња Весна једина преживјела пад авиона: Смрскану су је пронашли под олупинама

О догађају из 26. јануара 1972. године, када се срушио авион ЈАТ-а на лету из Стокхолма ка Београду, годинама су кружиле различите теорије завјере. Неки су тврдили да несрећу није изазвала бомба, већ да је авион грешком оборила чехословачка противваздушна одбрана. Други су спекулисали да летјелица није била на висини од преко 10.000 метара, већ само неколико десетина.

Такве тврдње дубоко су погађале Весну Вуловић, легендарну стјуардесу и једину преживјелу из те трагедије – јер је само она знала кроз шта је прошла. У несрећи је погинуло 27 људи, а авион се срушио изнад чешког села Српска Каменица. Весна је, на невјероватан начин, преживјела оно што је дјеловало као апсолутно немогуће.

Прва вијест била је потресна: сви путници авиона компаније Air India, њих 242, страдали су у несрећи која се догодила у Ахмедабаду, убрзо након полетања на лету ка Лондону. Међутим, неколико сати касније стигла је нова информација која је, макар дијелом, ублажила размјере трагедије – једна особа је ипак преживјела. Наизглед немогуће, право чудо...

Ова прича многе је подсјетила на догађај стар 53 године, када је, такође на невјероватан начин, стјуардеса Весна Вуловић једина преживјела пад ЈАТ-овог авиона након експлозије изнад тадашње Чехословачке – као да ју је сачувала виша сила.

„Жена која је преварила смрт“ – тако су је описивали страни медији. Пала је с неба, са висине од 10.160 метара. Без падобрана. И дан-данас, тај подвиг дјелује незамисливо.

Заробљена у репу авиона типа DC-9, који је експлодирао у ваздуху и срушио се на снијегом прекривени шумски дио планине, Весна Вуловић преживјела је захваљујући низу несвакидашњих околности које су ублажиле удар. Судбина јој је додјелила још једног спасиоца – шумара Бруна Хонкеа, који је чуо њен врисак док је пролазио у близини и притекао у помоћ.

Жена која је била јача од смрти

Југославија се тада први пут суочила с великом авионском трагедијом у којој су страдали њени држављани. Истрагом је утврђено да је узрок несреће била бомба, за коју се вјерује да ју је поставила усташка емиграција. Ипак, до данас нису утихнуле контроверзе – једна од алтернативних теорија тврди да је авион заправо грешком оборила чехословачка војска. Било како било, остала је уписана као једна од највећих мистерија југословенске авијације.

Београдска стјуардеса Весна Вуловић напунила је 22 године баш тог јануара. Била је дио секундарне посаде ЈАТ-овог лета 367, који је 26. јануара 1972. године полетео из Стокхолма ка Београду, са планираним заустављањима у Копенхагену и Загребу. До Копенхагена су стигли дан раније, 25. јануара, ујутру. Касније је Весна открила да уопште није требало да буде на том лету – замјењена је у посљедњем тренутку за другу стјуардесу истог имена. Била је радосна јер јој је то био први пут да путује у Данску.

Посада је имала слободно поподне и наредно јутро. Весна је желела да разгледа град, али су колеге инсистирале на шопингу, па су јој промијениле планове.

• Свако је хтио да купи нешто за своју породицу, па сам морала да идем у куповину с њима. Чинило се као да знају да ће умријети. Нису разговарали о томе, али сам видјела. Осјећала сам. А капетан није хтио да излази. Током доручка, копилот је говорио о свом сину и кћерки, као да нико други нема дјецу – говорила је Весна тада.

Село у Чешкој са српским именом

Авион ЈАТ-а полетео је из Стокхолма и слетио у Копенхаген, гдје су се Весна Вуловић и њене колеге укрцале на лет. Касније се присјетила једног детаља који јој је остао урезан у сјећање.

• Видјела сам све путнике и посаду како излазе из авиона. Један мушкарац изгледао је видно узнемирено. Нисам га примјетила само ја – и остали чланови посаде, као и управник станице, уочили су га. Вјерујем да је управо он унео бомбу у пртљаг – да је пријавио торбу у Стокхолму, а потом напустио лет у Копенхагену и никада се није вратио – причала је Весна.

• 

Око 45 минута након полетања, тачно у 16:01, дошло је до експлозије у пртљажнику. Авион се распао у ваздуху, изнад планинског подручја на граници између тадашње Источне Њемачке и Чехословачке, тачно изнад села Српска Каменица. Име овог мјеста носи додатну симболику – село су у 11. вијеку основали Лужички Срби, а вијековима касније постало је позорница једне од најневјероватнијих прича о преживљавању у историји ваздухопловства.

Како је Весна преживјела?

Према налазима истраге, Весна је остала заробљена у задњем дијелу авиона, заједно с колицима за послуживање хране, која су је притисла и задржала у репу авиона када се он одвојио услед експлозије. Тај дио трупа потом је пао на земљу – али не директно, већ под углом на низбрдицу прекривену снијегом и густом шумом, што је значајно ублажило силу удара.

Још један фактор, вјерује се, допринио је њеном преживљавању: имала је низак крвни притисак. Због тога се врло брзо онесвијестила када је притисак у кабини нагло пао, што јој је, парадоксално, спасило живот јер је тиме избјегла срчани удар који би иначе био изазван наглим декомпресионим стресом.

Медији су тада писали да су дијелови тијела падали с неба на кровове кућа, а Весна, као једина преживјела, имала је ту срећу у несрећи да њене крике чује мјештанин Бруно Хонке, који ју је пронашао међу олупинама. Чим је угледао њен тиркизни униформу прекривену крвљу, знао је да јој је потребна помоћ. Колико је срећа тог дана била на Весниној страни говори и чињеница да је Бруно током Другог свјетског рата био лијекар и захваљујући томе успио да је одржи у животу док није стигла спасилачка екипа.

Изгубила је сјећање

Имала је обе ноге сломљене, три поломљена пршљена – од којих је један био потпуно смрскан – као и фрактуру карлице, неколико преломљених ребара и амнезију. Њени родитељи су изјавили да је за несрећу сазнала тек двије недјеље након што се догодила. Када јој је лијечник показао наслове у новинама, онесвијестила се, па су јој морали дати лијекове за смирење. Посљедње чега се сјећала био је поздрав путника док су се укрцавали у авион.

Весна се лијечила у Централној војној болници у Прагу до 12. марта, када је пребачена у Београд. Током повратка јој је понуђена хипнотичка инјекција која би јој помогла да преспава лет, али је одбила, објашњавајући да се не боји лета јер се није ни сјећала саме несреће. По доласку у Београд, њена болничка соба била је под сталном полицијском стражом, јер су власти биле забринути да би починиоци бомбе у авиону могли покушати да је елиминишу као јединог свједока. Приступ јој су имали само лијечници и њени родитељи.

Прошла је кроз низ операција које су јој омогућиле да поново хода, око десет мјесеци након пада. Ипак, до краја живота је шепала, а кичма јој је остала трајно деформисана.

• Нико није очекивао да ћу овако дуго преживјети – изјавила је 2008. године, а за свој опоравак је захваљивала „српској тврдоглавости“ и навикама из дјетињства, укључујући чоколаду, спанаћ и рибље уље.

Весна је постала свјетска сензација, уписана у Гинисову књигу рекорда као једина особа која је преживјела пад са такве висине. Признање јој је у Лондону уручио легендарни Пол Макартни из The Beatles, што је за њу имало посебан значај јер је још од тинејџерских дана обожавала тај легендарни бенд из Ливерпула.

Нису могли да се ослободе осјећаја кривице

Није било потребно посебно наглашавати да је у Југославији уживала статус народног хероја. Добила је престижно одликовање од Јосипа Броза Тита, а многи познати музичари су јој посветили пјесме. Постала је почасни грађанин Српске Каменице, а унука Бруна Хонкеа, која је рођена шест недјеља након несреће, добила је име Весна у њену част.

Већ у септембру исте године изразила је жељу да се врати на посао. Међутим, авио-компанија је сматрала да би њено присуство на летовима изазвало превелику пажњу, па су јој понудили позицију преговарача за теретне уговоре. Ипак, наставила је да ради на летовима, а путници су често били изненађени када би је угледали и жељели да сједе поред ње, вјерујући да им доноси срећу.

• Кад год се присјетим несреће, доживим снажан осјећај кривице зато што сам је преживјела, и то ме доводи до плача. Тада помислим да можда уопште није ни требало да преживим – рекла је годинама касније за Independent.

Весна је одбила психотерапију као вид помоћи и умјесто тога се ослонила на вјеру. Истицала је да ју је та тешка животна борба учинила оптимистичном, говорећи:

• Ако преживите оно што сам ја прошла, можете издржати све.

Удата за машинског инжењера Николу Бреку, била је у браку од 1977. до краја осамдесетих година. Почетком деведесетих изгубила је посао у ЈАТ-у због својих политичких ставова – јавно је критиковала тадашњег предсједника Слободана Милошевића и активно учествовала у протестима против режима.

Тешки дани и мала пензија

Са пензијом од свега 300 евра, тешко је успјевала да покрије све трошкове, због чега је једва састављала крај с крајем.

• Не знам шта да кажем када људи кажу да сам имала среће. Живот је данас тежак – говорила је Весна, па додала да мисли да су њени родитељи прерано напустили овај свијет и то све због несреће коју је преживјела, а која је оставила трага не само на њен, већ и на њихов живот.

У медијима се својевремено говорило и да је свој стан у центру Београда замјенила малом гарсоњером јер је то била једина опција да се избори са финансијским проблемима које је имала.

• Много је лакше умријети. Много ми је теже било да преживим, него онима који су умрли. И политика у овој земљи ме замара. Моје срце не може више да поднесе. Доста ми је – изјавила је својевремено за данску телевизију.

Касније је ријетко пристајала на интервјуе, чак је одбила понуде Опре Винфри и BBC-ја, објашњавајући да је уморна од сталног понављања своје приче. Због здравствених проблема, 2012. није могла да присуствује 40. годишњици помена у Српској Каменици, догађају који је до тада редовно посјећивала.

Крајем 2016. године пријатељи су постали забринути када је изненада престала да се јавља на телефон. Када су бравари 23. децембра насиљно ушли у њен стан, пронашли су је без знакова живота. Сахрањена је 27. децембра на Новом гробљу у Београду.

Иако је преживјела немогуће и постала свјетска хероина, отишла је прерано, у 66. години, сама и готово заборављена. Њено срце није издржало. Више од педесет година након пада несрећног DC-9, име Весне Вуловић и даље је уписано у Гинисову књигу рекорда, преноси Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.