Славска свијећа се не гаси дувањем: Ево када се пали, ко то чини и шта се са њом ради послије славе

У појединим домовима свијећа се пали ујутру, док се у другим породицама чека тренутак непосредно прије резања славског колача или доласка свештеника.

Славска свијећа представља свјетлост Христовог учења и заузима посебно мјесто уз икону, колач, жито и вино. Према обичају, пали је домаћин, а њен пламен не би требало гасити као обичну свијећу.

Славска свијећа није само украс на свечаној трпези. Њено паљење означава почетак породичног молитвеног обиљежавања крсне славе, због чега се овом чину традиционално приступа мирно и са поштовањем.

За славу се најчешће бира већа свијећа од чистог пчелињег воска. Поставља се у стабилан свијећњак, на почасно мјесто у близини славске иконе, колача и жита.

Када се пали славска свијећа?

Према обичају, свијећу пали домаћин. Он се најприје прекрсти, у молитви помене Бога и светитеља којег породица слави, пољуби свијећу и затим је упали.

Разлике у времену паљења не значе нужно да једна породица славу обиљежава правилно, а друга погрешно. Поједини обичаји разликују се од краја до краја, па је најбоље сачувати породичну традицију и, уколико постоји недоумица, посавјетовати се са надлежним свештеником.

Колико дуго треба да гори?

Славска свијећа традиционално гори током читавог дана. Ипак, отворен пламен никада не би требало остављати без надзора.

Ако сви укућани излазе из куће или нико неће боравити у просторији, свијећу треба угасити. Посебно је важно да око ње нема папирних украса, салвета, сувог цвијећа, завјеса или других лако запаљивих предмета.

Поштовање обичаја не подразумијева угрожавање безбједности дома и укућана.

Како се правилно гаси славска свијећа?

Према једном од најраспрострањенијих обичаја, славска свијећа не гаси се дувањем.

На крају дана домаћин се прекрсти, узме малу количину вина и пажљиво је излије уз фитиљ. Пламен се тако постепено угаси.

У појединим породицама чува се комадић славског колача натопљен вином, којим се фитиљ благо притисне и угаси. Оба начина дио су традиције, а поступак може зависити од породичног и локалног обичаја.

Са вином треба поступати пажљиво, нарочито ако се у близини свијеће налазе запаљиви украси. Свијећњак не треба помјерати док пламен још гори.

Шта се ради са свијећом послије славе?

Ако славска свијећа није изгорјела до краја, чува се на чистом и свечаном мјесту, најчешће поред иконе. Може се палити током заједничких кућних молитава, а према појединим обичајима поново се пали наредног јутра како би догорјела.

У неким домовима чува се до наредне славе. Не баца се заједно са обичним отпадом, јер је коришћена током молитве и славског обреда.

Суштина обичаја није у страху да ће се догодити нешто лоше ако се сваки корак не изведе на исти начин. Славска свијећа симболизује вјеру и духовну свјетлост, па су молитва, породично заједништво и поштовање смисла славе важнији од празновјерја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.