Фото: Агенције
Српска православна црква (СПЦ) данас, 2. новембра, обиљежава Светог великомученика Артемија, хришћанског светитеља који је, према црквеном предању, био високи војни заповједник у вријеме римских царева Константина Великог и његових насљедника.
Његово житије посебно издваја сукоб са царем Јулијаном, коме је отворено замјерио због прогона хришћана.
Свети Артемије пострадао је 362. године, а црквено предање га описује као човјека који није желио да ћути пред неправдом, чак ни када је она долазила од владара којем је служио.
Према „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића, Артемије је био поријеклом из Египта и истакнути војни заповједник у вријеме цара Константина Великог. Након што је, према предању, видио крст који се јавио цару, прихватио је хришћанску вјеру.
За вријеме цара Констанција добио је задатак да пренесе мошти апостола Андреја из Патраса и јеванђелисте Луке из Тиве у Цариград. Касније је постављен за високог царског намјесника у Египту.
Преломни тренутак у његовом животу догодио се за вријеме владавине Јулијана, познатог у хришћанској традицији као Јулијан Одступник.
Према житију, Артемије је у Антиохији затекао мучење хришћанских свештеника Евгенија и Макарија. Јавно је протестовао због њиховог страдања и оптужио цара да неправедно поступа према људима који одбијају да се одрекну своје вјере.
Због таквог иступа изгубио је положај и био подвргнут мучењу. Предање наводи да је током заточеништва доживио и чудесно исцјељење, али да је на крају погубљен 362. године.
Један од познатијих детаља из Артемијевог житија јесте његово наводно пророштво о скорој царевој смрти.
Према црквеном предању, Артемије је Јулијану наговијестио да неће дуго живјети, након чега је и сам пострадао.
Јулијан је погинуо током похода на Персијанце 363. године, годину дана након Артемијевог погубљења. У црквеном предању ова два догађаја повезују се са ријечима које је светитељ наводно упутио цару.
У појединим савременим тумачењима помиње се вјеровање да би на дан Светог Артемија требало позвати особу са којом је човјек у свађи и покушати да се неспоразум разријеши.
Према том вјеровању, помирење се повезује са избјегавањем светитељевог гњева. Ипак, нема довољно поузданих етнографских података да би се могло тврдити да је ријеч о старом и широко распрострањеном обичају у Србији. Зато ово вјеровање треба посматрати као локално или савремено тумачење, а не као општеприхваћен црквени обичај.
Ове године празник пада у понедјељак, а према црквеном календару није посни дан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.