Дјецу учимо како да зараде новац, али не и шта да раде са првом платом: 7 лекција које би требало да знају

Годинама учимо математику, историју, књижевност и стране језике. Касније учимо како да напишемо CV, пронађемо посао и изградимо каријеру.

Али када стигне прва плата, многи млади први пут остају сами пред питањима која ће их пратити читавог живота – колико да потрошим, колико да оставим са стране, како функционише кредит и шта инфлација заправо ради мом новцу?

Проблем је што финансијски живот не почиње тек када добијемо први посао. Млади много раније купују преко интернета, користе картице и доносе одлуке о новцу, а финансијска писменост све више постаје једна од основних животних вјештина.

Зато би можда неке од најкориснијих школских лекција могле да стану у седам сасвим практичних питања.

1. Није исто жељети нешто и моћи то себи да приуштимо

Прва лекција не захтијева ни банку ни компликоване формуле.

Ако имате 50.000 динара и потрошите 45.000, чињеница да сте нешто могли да платите не значи нужно да сте то себи могли да приуштите.

Буџет није казна нити забрана трошења. Његова сврха је да унапријед одлучимо гдје желимо да оде наш новац, умјесто да крајем мјесеца покушавамо да схватимо гдје је нестао.

2. Фонд за непредвиђене трошкове долази прије великих планова

Поквари се телефон. Стигне неочекиван рачун. Аутомобил мора код мајстора. Останете без посла.

Финансијски проблеми често не настају зато што се догодило нешто невјероватно, већ зато што се догодило нешто сасвим очекивано за шта нисмо били спремни.

Зато је једна од првих корисних навика одвајање новца за непредвиђене трошкове, чак и када у почетку можемо да издвојимо само малу суму.

3. Кредит није додатни новац

Картица, дозвољени минус и кредит могу да створе врло опасан осјећај да располажемо са више новца него што заиста имамо.

Али позајмљени новац има цијену.

Зато млади не би требало да знају само шта је камата на часу математике, већ и колико ће стварно вратити банци ако позајме одређену суму, шта значи ефективна каматна стопа и шта се дешава када касне са обавезама.

То су ситуације са којима ће се у стварном животу готово сигурно сусрести.

4. Инфлација значи да исти новац временом купује мање

Ако нешто данас кошта 1.000 динара, а цијене расту, иста новчаница за неколико година неће имати исту куповну моћ.

То је суштина инфлације коју је много лакше разумјети на рачуну из продавнице него кроз дефиницију научену напамет.

Управо због тога постоји разлика између чувања новца, штедње и инвестирања.

5. Штедња и инвестирање нису иста ствар

Штедња обично служи за сигурност и циљеве за које ће нам новац бити потребан релативно ускоро. Инвестирање подразумијева прихватање одређеног ризика у очекивању потенцијалног приноса током дужег периода.

И ниједан принос није загарантован само зато што је неко на интернету нацртао графикон који иде нагоре.

Финансијска писменост не значи учити дјецу коју акцију, фонд или криптовалуту да купе. Значи научити их да разумију однос ризика и потенцијалног приноса, трошкове, преваре и чињеницу да улагање може донијети и губитак.

6. Вријеме може бити вриједније од велике почетне суме

Један од финансијских појмова који звучи компликовано док се не покаже на једноставном примјеру јесте сложени принос.

Поента је да током дугог периода потенцијални принос не остварујемо само на првобитно уложени новац, већ и на раније остварене приносе.

Зато почетак штедње или дугорочног улагања у двадесетим годинама може имати сасвим другачији резултат од почетка десет или двадесет година касније.

Наравно, ниједан проценат приноса није обећање, а стварни резултат зависи од тржишта, инфлације, пореза, накнада и ризика.

Али разумијевање ефекта времена једна је од најважнијих финансијских лекција.

7. Ако дјецу о новцу уче само родитељи, немају сви исту почетну позицију

Ово је можда и највећи проблем.

Једно дијете одраста у породици у којој се отворено говори о буџету, кредитима, штедњи, порезима и инвестицијама. Друго може први озбиљан разговор о камати водити тек са банкарским службеником када пожели да узме кредит.

А тада је много скупље учити на грешкама.

Можда нам не треба још један предмет

Финансијска писменост не мора нужно да значи још један уџбеник, оцјене и дефиниције које ће дјеца научити за контролни, па заборавити.

Много корисније било би рјешавати стварне проблеме.

Колико стварно кошта телефон купљен на рате? Колико ћемо укупно вратити за кредит? Колико треба да одвајамо сваког мјесеца да бисмо за годину дана имали одређену суму? Како препознати финансијску превару? Шта се дешава са штедњом када цијене расту?

Јер школовање траје десетак или двадесетак година.

А одлуке о новцу доносимо готово сваког дана до краја живота.

Можда зато једна од најважнијих лекција коју дјеца могу да понесу из школе није како да постану богата, већ како да не дозволе да новац којим располажу управља њима, умјесто да они управљају њиме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.