Ово су ријечи које родитељи често забораве, а дјеца морају да их чују

Родитељство је једно од најљепших животних искустава, али и једно од најисцрпљујућих.

Дани су дуги, ноћи још дуже, а свакодневица испуњена безбројним задацима и обавезама, док се истовремено брине о дјеци која често захтијевају пуну пажњу. У таквом ритму сасвим је природно осјећати се исцрпљено и преоптерећено.

У тренуцима умора лако се створи осјећај да труд пролази незапажено. Ипак, постоји једноставан начин да се ојача однос између родитеља и дјеце, а заснива се на двије ријечи које дјеца јако желе да чују, а родитељи их често заборављају: молим и хвала.

Дјецу учимо захвалности, али ријетко им захваљујемо 

Родитељи дјецу од малих ногу уче да буду пристојна – да кажу "молим" кад нешто желе и "хвала" кад нешто добију. Али сврха тих ријечи није само љубазност, већ и развијање осјећаја захвалности и свијести о труду других људи.

Многи родитељи признају да се понекад, када дјеца не покажу захвалност, осјећају више као помоћно особље него као родитељи. С друге стране, када дјеца изговоре искрено "хвала", тај мали тренутак њежности често има велик утицај – доноси топлину и даје додатну снагу за све што слиједи.

Оно што родитељи притом често заборављају јесте – захваљују ли они својој дјеци довољно?

И дјеци је тешко, иако то ријетко показују

Дјеца се такође свакодневно суочавају са сопственим изазовима. Тешко је бити мален у свијету који очекује да будеш послушан, смирен и пажљив, док још не знаш ни да читаш. Игра је најважнији дио њиховог дана, а прекидање игре ради пресвлачења, одласка у вртић или школу, дјеци се чини као велика неправда.

У многим породицама догађа се слична ситуација: дијете се игра, користи машту, забавља се, а родитељ долази и тражи да прекине – јер негдје треба да се стигне на вријеме. И мада се дјеца понекад буне, на крају ипак пристану. Легну како би били пресвучени, прихвате пјесмице које их смирују и припреме се за излазак из куће. Ријетко добију хвала за то.

Ни старија дјеца не заслужују мање признања

Слично је и са старијом дјецом. Након дугог дана у школи, дјеца се враћају кући уморна, а родитељи од њих траже да пишу домаћи. Иако би најрадије узели предах, многи ипак сједну и напишу шта треба – некад уз приговарање, некад уз више молби, али задатак на крају буде написан. И то готово свако вече.

Родитељи тада често забораве да захвале. А једна једноставна реченица, попут: "хвала ти што си то направио иако ти се није дало", може направити велику разлику.

Снага једноставног "хвала"

Када дијете чује искрено хвала, његов израз лица се мијења. Осјећа се препознато, важно, као да је учинило нешто вриједно. Обављање свакодневних задатака можда не чини дијете јунаком, али труд који улаже у те ситнице свакако заслужује признање.

Захвалност родитеља не користи само дјеци. Она помаже и самим родитељима да се сјете колико су њихова дјеца посебна. У ужурбаности дана често се заборави колико дјеца дају, колико се прилагођавају и колико брзо уче.

Зато је важно с времена на вријеме застати и захвалити им.

Дјеца често чине оно што им није лако – прекидају игру, пишу домаћи, слушају упутства, одлажу своје жеље јер им одрасли то траже. У том процесу они расту, уче и сазријевају.

Захвалност коју добију помаже им да развију осјећај сопствене вриједности и науче да је труд препознат. А кроз захвалност уче и како сами да буду захвални другима; родитељима, учитељима, пријатељима.

Изнад свега, заслужују да знају да су вољена, цијењена и прихваћена баш таква каква јесу – радознала, неуредна, гласна, креативна. И да је сваки тренутак проведен с њима, иако често напоран, за родитеље истовремено и драгоцјен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.