Да ли би вам пријало неколико недјеља „одмора од брака“

У контексту послије пандемије ковида, вјероватно су многи парови помислили како би им пријало да мало предахну једно без другог, али шест недјеља изгледа мало екстремно дуг период.

Куда отићи на шест недјеља? Да ли изнајмити собу у хотелу? И још безброј практичних питања се поставља. Волденова је праксу одмора од брака пратила кроз историју и преко Атлантика. Код Американаца је дуго постојала традиција да су жене током лета са дјецом одлазиле из града, а муж је остајао код куће да ради, и можда се упусти у неку аферу, као што се могло видети у филму Билија Вајлдера, Седам година вјерности.

У ствари, термин је скован у књизи The Marriage Sabbatical: the Journey that Brings You Home (Брачни одмор: Путовање које те враћа кући) коју је написала Шерил Џарвис 1999. године. Џарвисова, која живи у Сент Луису, ову врсту одмора од брака је конципирала попут годишњег одмора на послу.

Одмор од брака је потребан и женама и мушкарцима

Много тога се промијенило у вези са браком у годинама од тада. Људи се вjенчавају касније, у тридесетим годинама, и дешава се да заједнички живот доживљавају као жртву, пошто су се навикли да више времена проводе сами. И равнотежа финансијске моћи у домаћинству се такође промијенила и често претеже на женину страну. „Одмор од брака је подједнако потребан и мушкарцима и женама“, напомиње Џарвисова. „Једини разлог зашто сам написала књигу за жене је тај што је женама теже да себи дају дозволу да оду. Можда се данас и то промијенило“.

Да ли је одмор само увод у развод?

Међутим, шта ако жена нема неки циљ или пројекат који жели да спроведе. Шта ако јој је једини циљ да побјегне и да се склони од мужа? Да ли је то можда знак за узбуну? Да ли је одмор од брака само увод у развод?

Силва Нивс, психотерапеут за партнерске односе, опрезан је у погледу читавог концепта „узбуне“, посебно у случају припадника генерације Икс (По Галуповој класификацији, рођени између 1965. до 1979. године).

„Они се држе још увијек ових традиционалних митова: Ако људи спавају у различитим креветима, то значи да нешто није у реду. Морате увијек да будете заједно, да присуствујете свим догађајима заједно, или нешто није у реду. Ако неко похвали изглед треће особе, то значи да нешто није у реду. Они се заиста боре са овим традиционалним идејама, покушавајући да вјерују да су тачне, мада нису“.

Млађе генерације су много флексибилније када су партнерски односи у питању, сматра Нивс.

„Спреминији су да преиспитују идеју моногамије, имају другачије погледе на различитост. Али најважније је имати јасне границе: Ово не смије бити изговор да упознате странца у бару. То је управо оно што изазива забринутост“.

Нормална брачна мржња

Сукоби су реалност – понекад, у браку, једноставно се мрзите. Теренс Рил, породични терапеут и аутор књиге Ми, направио је веома упечатљиво запажање у интервјуу за Њујорк тајмс: „Прокрстарио сам целу земљу посљедњих 20 година, причајући о ономе што називам 'нормалном брачном мржњом', и ниједна особа никада није дошла иза сцене да ме пита шта мислим под тим.“

Истражујући све веће осјећање огорчености у браку, терапеут Робин Шоет држао је сеансе са групама парова.

„Било је много смијеха на овим радионицама јер смо препознали да смо сви 'у томе' било на очигледан или суптилан начин – оговарали смо партнера, зановетали, 'заборављали', каснили, остављали прљаве судове, дурили се, уздржавали се, одбијали да признамо, били завидни, невјерни, љути због неуспјеха, па чак и успјеха.“

Ако није хармоничан, значи није добар

Друштвена концепција брака наводно подржава став да не постоји „величина која одговара свима“ и да су сви односи идиосинкратични. Али испод овог отвореног става ипак постоји очекивање које га потире флоскулом – да брак треба да постоји у стању хармоније, или то није прави брак. Ово је прилично озбиљно тестирала пандемија.

„Карантин је заиста показао важност личног простора у партнерским односима“, каже Ширил Џарвис.

„Парови су проводили много више времена заједно него иначе, а одмор од брака послије пандемије је некако звучао прихватљивије“.

Постојао је и снажан друштвени притисак да се претварате како је карантин побољшао ваш однос, да је наметнута физичка блискост довела до веће емоционалне блискости. Прихватљиви наративи у то време били су о дугогодишњим паровима који су изненада поново имали поподневни секс, новим паровима који су своје крхке везе претворили у стабилне бракове.

Одмор од брака је привилегија само за имућне

Одређени број адвокатских фирми пријавио је пораст броја захтјева за развод брака. Можда је неки од њих требало да покушају са одмором од брака, али могуће је, такође, да би много људи и требало да се разведу, само да могу то себи да приуште.

То нас доводи до грубе стварности да је одмор од брака опција само за имућне или на оне веома издржљиве и пензионере, којима није проблем да кампују и не треба им вај-фај прикључак за интернет.

Прво питање које се намеће је управо оно с почетка – куда да одем? У хотел? У надолазећој економској кризи, без обзира што нам треба одмор једно од другог, мораћемо да останемо да се грејемо заједно. Дакле, одмор од брака је хипотетичка идеја за нека боља времена.

Ипак, било би корисно бити свјестан правог ритма брака, који није стално стање хармоније, већ пре циклус хармоније, дисхармоније и поправљања који се стално смењују. Код неких људи циклуси трају годинама, а код других 20 минута.

Када бисмо допустили себи да макар на тренутак размотримо идеју одмора од брака, имплицитно признајући чињеницу, коју не желимо да изговоримо наглас, да бисмо понекад радије били раздвојени него заједно, мање бисмо се мучили покушавајући да ускладимо мит о браку са његовом стварношћу, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.