Зашто смо у септембру уморни и без енергије?

Јесењи умор често примјетимо већ у септембру, јутра постају тежа, поподне нам се раније спава, а повратак свакодневним обавезама као да тражи више енергије него прије само неколико седмица.

Промјена годишњег доба заиста може утицати на наш ритам, али није свака исцрпљеност нешто што бисмо требали приписати јесени.

Септембар има необичан ефекат, вратимо се с одмора очекујући да ћемо бити одморни, организовани и спремни за нови почетак, а онда већ након неколико дана аларм почињемо одгађати, концентрација пада око три поподне и прва помисао постаје како смо поново толико уморни?

Јесењи умор није прецизна медицинска дијагноза, али осјећај који њиме описујемо може имати сасвим реална објашњења. Мање дневне свјетлости, промјена ритма спавања, повратак интензивнијем распореду, мање времена проведеног вани, али и сезонске алергије код неких људи могу заједно створити осјећај да нам тијело још није ухватило корак с календаром.

Јесењи умор почиње и с промјеном дневне свјетлости
Наш организам не прати вријеме само гледајући на сат. Свјетлост је један од најважнијих сигнала према којима се подешава циркадијални ритам, односно унутрашњи систем који учествује у регулацији будности и сна.

Како дани постају краћи, а јутра тамнија, мијења се и количина природне свјетлости којој смо изложени. Свјетлост, посебно она коју добијемо ујутро, помаже организму да разликује вријеме за будност од времена за одмор и учествује у регулацији мелатонина.Зато излазак из куће док је дан, макар на кратку шетњу, у септембру може бити кориснији него што се чини. Не као још један велнес задатак који морамо прекрижити с листе, већ као једноставан начин да тијелу дамо јаснији сигнал да је дан почео и савладати јесењи умор.

Зашто се баш у септембру осјећамо исцрпљено?
Није све до времена, септембар за многе значи врло нагао прелазак из споријег љетног ритма у распоред испуњен послом, школом, обавезама, састанцима и ранијим устајањем. Чак и ако током љета нисмо имали дуги одмор, дани су често изгледали другачије.

Касније смо лијегали, више времена проводили вани, викенди су били спонтанији, а рутине флексибилније. Затим покушамо све промијенити у неколико дана. Тијелу је, међутим, дража досљедност него велики ‘‘ресет”.

Посебно се то односи на сан. Ако викендом спавамо до подне, а понедјељком устајемо у шест, унутрашњи сат стално покушава сустићи распоред. Много више може помоћи приближно исто вријеме одласка на спавање и буђења него покушај да недостатак сна поправљамо још једном кафом.Јесењи умор понекад има везе и са сезонским алергијама
Док прољетне алергије лако повезујемо с поленом, јесен нам често промакне. Амброзија, плијесни и други сезонски алергени код осјетљивих особа могу значити зачепљен нос, кихање, сврбеж очију и лошији сан. А неколико ноћи неквалитетног сна врло брзо осјетимо током дана.

Зато ”магла у глави” и исцрпљеност понекад немају везе с недостатком мотивације, него с чињеницом да ноћу заправо не спавамо квалитетно. Ако се умор појављује заједно с типичним симптомима алергије, вриједи размотрити и ту могућност.

А шта је с витамином Д?
Ово је једна од првих ствари на коју помислимо чим дани постану краћи, али ту вриједи бити опрезан. Витамин Д повезан је с бројним функцијама у организму, а његов недостатак код неких особа може бити праћен симптомима попут умора.

Међутим, не можемо закључити да нам недостаје витамин Д само зато што смо у септембру поспани, нити је узимање високих доза суплемената наслијепо добар одговор на сезонски пад енергије. Ако је умор изражен или траје дуже, посебно ако постоје и други симптоми, разговор с љекаром и евентуалне лабораторијске претраге имају више смисла од самосталног постављања дијагнозе.Шта можемо урадити када нас ухвати септембарски пад енергије?
Прије него што покушамо потпуно реорганизирати живот, вриједи средити неколико основних ствари. Почети можемо јутарњим свјетлом. Отворити завјесе чим устанемо, изаћи по кафу пјешице или направити кратку шетњу прије посла можда дјелује банално, али истовремено уносимо мало кретања и дневне свјетлости у дио дана када нам обоје може добро доћи.

Затим долази сан, умјесто идеје да викендом можемо надокнадити све, корисније је покушати неколико седмица одржавати стабилнији распоред. Исто вриједи за храну и кофеин. Када смо уморни, врло лако завршимо у кругу кафа, нешто слатко и кратки налет енергије а то је нови пад.

Редовни оброци с довољно протеина, сложених угљикохидрата и влакана, уз довољно течности, нису спектакуларан велнес трик, али управо зато често имају више смисла. А кретање не мора значити интензиван тренинг. Кратка шетња током паузе, посебно док још има дневног свјетла, може бити сасвим довољан почетак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.