Да ли вода пред спавање може да заштити бубреге и „испере“ болест

БАЊАЛУКА - Довољно течности важно је за нормалан рад бубрега, али чаша воде пред одлазак у кревет не може да спријечи хроничну болест бубрега нити да поправи већ настало оштећење. Још опаснија је тврдња да се бубрези могу „очистити“ водом са содом бикарбоном и сољу.

На интернету се може пронаћи искуство мушкарца који тврди да је хроничну болест бубрега „преокренуо“ тако што је свакодневно пио воду са содом бикарбоном. Наводи да му је креатинин за неколико дана пао са 2,64 на 1,5 мг/дл, а процијењена јачина гломеруларне филтрације, еГФР, порасла са 23 на 46. Касније је, према његовим ријечима, еГФР достигао 62.

Такво појединачно искуство не може да потврди ни узрок промјене резултата нити дјелотворност поступка. Посебно не може да буде препорука другим пацијентима.

Вода јесте потребна бубрезима, али вријеме њеног узимања није пресудно

Бубрези не морају да се „испирају“. Они непрекидно филтрирају крв, уклањају отпадне материје и вишак воде, одржавају равнотежу електролита и учествују у регулисању крвног притиска.

Дехидрација, нарочито ако је изражена или се понавља, може да смањи доток крви у бубреге и повећа ризик од акутног оштећења. То, међутим, не значи да ће узимање великих количина воде спријечити хроничну болест бубрега. Нема поузданих доказа да вода попијена непосредно прије спавања пружа посебну заштиту бубрезима. Важније је да унос течности током дана буде прилагођен потребама организма, температури, физичкој активности и здравственом стању.

Велика количина воде увече може само да повећа потребу за ноћним мокрењем и поремети сан. Пацијентима са узнапредовалом болешћу бубрега, срчаном слабошћу, отоцима или онима који су на дијализи некада је потребно ограничење течности, јер бубрези не могу да избаце њен вишак. Због тога не постоји количина воде која одговара свима.

Сода бикарбона није кућни лијек за оштећене бубреге

Сода бикарбона, односно натријум-бикарбонат, заиста се користи код појединих пацијената са хроничном болешћу бубрега, али у сасвим одређеној ситуацији. Ослабљени бубрези некада не могу довољно добро да уклањају киселине из организма, па настаје метаболичка ацидоза, односно прекомјерна киселост крви.

Према смјерницама организације КДИГО, фармаколошка терапија може се разматрати када ацидоза може да изазове клиничке посљедице, на примјер када је концентрација бикарбоната у серуму нижа од 18 ммол/л. Током лијечења морају да се контролишу бикарбонати, крвни притисак, калијум и стање течности у организму. Смјернице такође наглашавају да нема довољно великих рандомизованих студија за чврсту препоруку која би важила за све пацијенте.

То значи да натријум-бикарбонат може да буде прописана терапија за потврђену метаболичку ацидозу, али није средство за превентивно „чишћење“ здравих бубрега нити универзални лијек за хроничну болест бубрега, преноси “еКлиника”.

Самостално узимање може да унесе велику количину натријума, повиси крвни притисак, изазове задржавање течности и отоке, поремети ацидобазну и електролитску равнотежу или погорша срчану слабост. Додавање кухињске соли таквом напитку додатно повећава ризик. КДИГО особама са хроничном болешћу бубрега углавном савјетује унос мањи од два грама натријума дневно, што одговара количини мањој од пет грама соли.

Бољи еГФР послије неколико дана не доказује излијечење

Креатинин и еГФР могу значајно да се промијене усљед дехидрације, акутне болести, инфекције, примјене лијекова, промјене у исхрани и мишићној маси, али и због опоравка од акутног оштећења бубрега. Ако је први налаз урађен током боравка у болници, могуће је да је показивао пролазно акутно погоршање, а не само стабилну хроничну болест.

Хронична болест бубрега не дијагностикује се на основу једног резултата. Потребно је да поремећај структуре или функције бубрега траје најмање три мјесеца. За процјену се, осим креатинина и еГФР, користи однос албумина и креатинина у урину, преглед урина, крвни притисак, ултразвук и други налази.

Ни еГФР од 62 сам по себи не доказује да су бубрези потпуно здрави. Вриједност изнад 60 може да се сматра прихватљивом ако нема албумина у урину, структурних промјена или других знакова оштећења.

Шта заиста помаже да се сачувају бубрези

Најважније мјере су добра контрола крвног притиска и дијабетеса, престанак пушења, смањен унос соли, одржавање здраве тјелесне масе и избјегавање непотребне или учестале употребе нестероидних антиинфламаторних лијекова, као што су ибупрофен и диклофенак. Код одређених пацијената љекар може да пропише лијекове који доказано успоравају напредовање болести бубрега.

Воду треба пити редовно, у количини која одговара конкретном здравственом стању. Ни вода пред спавање ни сода бикарбона не могу да замијене дијагнозу, нефролошку контролу и доказано лијечење. Нагло побољшање лабораторијских вриједности разлог је да љекар утврди због чега су се оне промијениле, а не доказ да је кућни „детокс“ излијечио бубреге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.