На планети све мање воде за пиће

БЕОГРАД - Свјетска организација за заштиту природе упозорила је на интензиван губитак слатководних екосистема који пријети опстанку људи и свим бићима на Земљи и позвала владе, корпорације и финансијске институције да хитно повећају улагања у одрживу водену инфраструктуру и помогну да се тај губитак заустави.

Вода, најдрагоцјенији, а недовољно цијењен ресурс на свијету, лежи у срцу растуће глобалне кризе која пријети људима и свим бићима на Земљи.

У извјештају „Висока цијена јефтине воде“ наведено је да се годишња економска вриједност воде и слатководних екосистема процјењује на 58 милијарди америчких долара, што је еквивалент 60 одсто глобалног бруто домаћег производа, међутим, свјетски слатководни екосистеми на силазној су путањи и све су већи ризик за те вриједности.

Упозорено је да је од 1970. године свијет изгубио трећину мочварних подручја, док су популације слатководних животиња у просјеку смањене за 83 одсто.

Овај тренд, како је наглашено, допринио је повећању броја људи који се суочавају с недостатком воде и несигурношћу у погледу хране, јер су бројна језера и ријеке пресушиле, загађење се повећало, а извори хране су све мањи.

У извјештају се наглашава и потреба за бољим прилагођавањем на све лошије утицаје климатских промјена – од суша и екстремних поплава до раста нивоа мора.

„Вода и слатководни екосистеми нису само темељ наше економије, већ и извор живота на нашој планети и будућности. Здраве ријеке, језера и мочваре кључне су за сигурност воде и хране, прилагођавање климатским промјенама и очување биолошке разноврсности, али такође пружају непроцјењиве културне и духовне вриједности које су изузетно важне за добробит људи широм свијета“, истакла је извршна директорка Свјетске организације за заштиту природе Адрије Наташа Калауз.

Према њеним ријечима, посљедњи је тренутак да владе, корпорације и финансијске институције уложе средства у заштиту и обнову слатководних екосистема како би осигурали будућност у којој вода у изобиљу тече за све.

Извјештај утврђује и да директне економске користи, попут потрошње воде за кућне потребе или наводњавања пољопривреде и индустрије, износе минимално 7,5 милијарди америчких долара годишње. Такође, процјењује да су невидљиве користи, попут прочишћавања воде, побољшања здравља тла, складиштења угљеника и заштите заједница од екстремних поплава и суша, и до седам пута веће, односно око 50 милијарди долара.

„Међутим, деградација ријека, језера, мочвара и подземних вода такође пријети тим вриједностима. Испумпавање неодрживих количина воде, штетне субвенције, промјене токова ријека, загађења и утицаји повезани с климатским промјенама угрожавају слатководне екосистеме. Више од двије трећине највећих свјетских ријека више немају слободан ток, док мочваре и даље губимо три пута брже од шума“, наведено је у извјештају.

Упозорава се и да, уз лоше управљање водама, уништавање слатководних екосистема оставља милијарде људи широм свијета без приступа чистој води и санитарним условима, док ризици повезани с водом за пословање и економију расту. До 2050. године, око 46 одсто глобалног БДП-а могло би да долази из подручја која се суочавају с кризом воде, што би био пораст у односу на данашњих 10 одсто, преноси Политика. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.