Превише сна може бити бијег од стварности: Са ових осам непријатних чињеница се треба суочити

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Превише сна може бити бијег од стварности: Са ових осам непријатних чињеница се треба суочити

БЕОГРАД - Спавање када смо уморни представља физиолошку потребу и физичку неопходност. Међутим, претјерано спавање у тренуцима када смо преплављени проблемима може постати озбиљан показатељ дубљих психолошких изазова. Спавање је драгоцјен ресурс, али када пређе у хроничну навику бјега од дневних обавеза, прекомјеран боравак у кревету доноси сопствени скуп физичких и менталних проблема.

Психолози истичу да људи који прекомјерно спавају често несвјесно користе сан како би побјегли од осам сљедећих непријатних реалности, пише Политика магазин

1. Емоционално болна искуства

Било да је ријеч о раскиду везе или губитку посла, емоционални шок може изазвати одговор организма кроз повлачење и сан. Постоји снажна повезаност између депресије и претјераног спавања, истраживања показују да значајан проценат особа са депресивним симптомима проводи вишак времена у кревету како би се изборио са емоционалним теретом.

2. Стрес и синдром сагоријевања (хронични замор)

Константан стрес и исцрпљеност на послу или у приватном животу доводе до хроничног замора. Под високим нивоом стреса, организам теже улази у дубоке (РЕМ) фазе сна, због чега се особа осјећа поспано током цијелог дана и проводи додатне сате у кревету покушавајући да надокнади квалитет одмора.

3. Несигурност и лоша слика о себи

Ниско самопоштовање директно утиче на образац спавања. Осећај да нису „довољно добри” често наводи људе да потраже сигурност у кревету, далеко од друштвених интеракција и потенцијалног осуђивања средине.

4. Необрађена туга и губитак

Губитак блиске особе или драматична животна промјена из коријена мијењају свакодневицу. За многе појединце, емоционални бол дјелује толико исцрпљујуће да тијело одговара дугим периодима спавања како би ублажило интензитет туге.

5. Осећај усамљености

Социјална изолација и тешкоће у повезивању са другима изазивају замор и депресивно расположење. Избјегавање социјалних контаката кроз сан постаје механизам заштите од осјећаја одбачености.

6. Осећај кривице

Када се суочавају са сопственим грешкама или страхом да су изневјерили друге, људи често желе да побјегну од сопствених мисли. Спавање нуди тренутни заклон од суочавања са посљедицама сопствених поступака.

7. Хронични бол и здравствени проблеми

Бројна здравствена стања, попут поремећаја штитне жлијезде (хипотиреоидизам) или неуролошких обољења, изазивају физичку исцрпљеност. Поред тога, код особа које пате од хроничних болова, вријеме проведено у спавању често представља једине тренутке олакшања, пише YourTango.

8. Константно разочарање

Ако се особа континуирано суочава са неуспјесима на послу, у школи или породици, временом губи мотивацију. Хронично разочарање води ка психолошком гашењу, гдје дуг сан постаје најлакши начин да се прекине низ негативних мисли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.