Како савладати анксиозност

мр сци др мед Александар Пејић
Како савладати анксиозност

Карл Јунг, швајцарски психијатар и психоаналитичар, истакао је важност доброг односа између психијатра и пацијента, наглашавајући да "се важност доброг односа између психијатра и пацијента не може прецијенити“ и да је то „темељ на којем се гради повјерење и без којег исцјељење не може започети".

Познат по оснивању аналитичке психологије и истраживању дубина људске психе, Јунгов рад остаје темељ за разумевање комплексности људске психе.

Слично томе, Ирвин Д. Јалом, амерички психијатар и писац, сматра се једним од најутицајнијих живих психотерапеута, акцентујући значај везе која се развија између терапеута и пацијента. Јалом истиче да "у срцу успјешног терапијског процеса лежи веза која се развија између терапеута и пацијента; аутентичност и емпатија у том односу су кључни за истинску промјену." Познат по свом раду на егзистенцијалној психотерапији и аутор бројних образовних и белетристичких дела која истражују аспекте људског искуства, Јаломов приступ подвлачи значај емпатије и аутентичности у психотерапији.

Оба психијатра, Карл Јунг и Ирвин Д. Јалом, допринијели су значајно нашем разумијевању важности дубоког и међусобно поштованог односа између терапеута и пацијента, што је кључно за ефикасно исцјељење и лични раст.

Ја сам мр сци др мед Александар Пејић и кроз моје дугогодишње искуство у раду с пацијентима, свједочим о значају раног препознавања и адекватног лијечења анксиозности. Свјестан сам да сваки индивидуални случај захтјева посебну пажњу и приступ, што за мене подразумијева комбинацију различитих терапијских метода прилагођених потребама појединца. У свом приступу лијечењу анксиозности, сматрам да је важно створити подржавајуће окружење у којем моји пацијенти могу отворено изразити своје страхове и бриге без страха од осуде. Искуство ми показује да су психотерапеутске интервенције, као што су когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) и мајндфулнес, ефикасне у суочавању са анксиозним мислима и емоцијама, учећи појединце како да препознају и промијене негативне обрасце размишљања.

Такође, сматрам да медикаментозно лијечење игра кључну улогу у многим случајевима, нудећи олакшање од симптома који омогућавају мојим пацијентима да функционишу ефикасније у свакодневном животу и учествују активније у психотерапеутским процесима. Важно је, међутим, да лијечење буде под строгим надзором, с обзиром на потенцијалне нуспојаве и потребу за правилним дозирањем.

Вјерујем да стратегије самопомоћи, укључујући вјежбање, добру исхрану, довољно сна, и технике релаксације, могу значајно допринијети општем побољшању благостања и смањењу нивоа анксиозности. Ове методе, иако не замјењују традиционалне облике лијечења, за мене су важан додатак терапији.

На крају, кључно је да особа која се суочава с анксиозношћу зна да није сама и да постоји помоћ. Стварање јаке мреже подршке, било кроз породицу, пријатеље или самопомоћне групе, може пружити додатну снагу потребну за суочавање с овим изазовом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана