Цвијет “који је досадио и Богу и народу”, поново постао најтраженији

Г.С.
Foto: Илустрација

На Балкану готово да нема балкона који не красе мушкатле.

Мушкатле су лаке за његу, нису скупе, јединственог су изгледа и имају цвијетове њежних и лијепих боја

Наше баке гајиле су их с великом љубављу, украшавале су њима прозоре и тремове, поносно их показивале комшиницама уживајући у њиховој зависти и великодушно поклањале пелцере, љубоморно чувајући своје тајне “рецепте” узгајања омиљеног цвијећа.

Овај цвијет, незаобилазна декорација уличних канделабара и жардинијера, камених медитеранских тераса и прозора типичних енглеских кућица узгаја се подједнако у топлим и хладним поднебљима, а код нас је дуго био потцјењен и скрајнут “јер је досадио и Богу и народу”. Но, последњих година враћа се на велика врата, прије свега захваљујући бројним хибридима који изгледају заиста спектакуларно, понеки од њих ни налик старим добрим мушкатлама, преноси Ало.

Почиње да цвета у прољеће и не стаје до јесени, изузетно је захвална и издржљива, а потребно јој је врло мало његе да би заблистала у пуном сјају. Данас постоји неколико стотина сорти мушкатли које се по начину раста дијеле на двије велике групе – усправне и висеће, бршљанолике пеларгоније, а међу њима има оних с карактеристичним мирисом листова (потиче од етарских уља), али и сорти чији зелени дијелови имају арому лимуна, наранџе, јабуке…

За коју год врсту да се одлучите, имаћете цијеле сезоне балкон (или прозор) који ће привлачити погледе, јер ће вас мушкатла за минималну негу и труд наградити обилним, раскошним цватом. Ово цвијеће изузетно атрактивно дјелује у висећим саксијама, а посуде с мушкатлама дају посебан шмек дворишту и врту.

Како се гаји мушкатла

Идеална земља за мушкатле јесте супстрат од тресета крупне гранулације којем се додаје 15% каменчића или стиропора, како би се добила што већа растреситост и порозност. Овим биљкама одговара што већа количина кисеоника око корјена, па водите рачуна о томе да земља не буде превише набијена. Пошто је поријеклом из јужних дијелова Африке, било би логично да јој одговарају тропске температуре, али им никако не пријају велике врућине (преко 30°Ц), на којима једноставно престају да расту, док на нижим (од 10°Ц) тону у зимски сан. 

Међутим, уколико се жива на термометру спусти испод нуле, биљка ће угинути. Када бирате врсту, водите рачуна о томе да неке боље успјевају у полусјенци (обично оне с тамнијим цвјетовима, мада постоје бордо хибриди којима прија кад “упржи звезда”), док другима савршено одговарају мјеста изложена. директном сунцу.

Њега мушкатли

Заливају се када се горњи слој супстрата просуши, али током врелих летњих мјесеци вода им се мора додавати свакодневно. Саксије с мушкатлама морају имати по неколико рупа за дренажу јер постоји опасност да им усљед задржавања влаге иструли корен. Првих петнаест дана након садње заливају се чистом водом, а онда се обавезно почиње с прихраном: у периоду цветања на сваких десетак дана у воду за заливање додаје се течно ђубриво за мушкатле. Током љјета, у касним поподневним сатима (никако по јаком сунцу) требало би их туширати одстајалом водом и тако додатно расхладити, али ово се не препоручује ако су ноћи свежије. Да бисте продужили период цветања, редовно уклањајте увеле цвјетне главице и пожутjеле листове.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана