Српско "сиротињско јело" међу кулинарским драгуљима свијета

Проја, специјалитет који се на нашим просторима сматрао "сиротињским јелом", нашао се на листи најукуснијих хљебова на свијету.

Овај једноставни кукурузни хљеб уврштен је међу кулинарске драгуље свијета, преноси Citymagazin.

У конкуренцији хљебова из Јапана, Етиопије, Италије и Француске, скромна проја пронашла је своје заслужено мјесто међу највећима.

ЦНН пише да је хљеб једно од најстаријих и најједноставнијих јела на свијету, али и симбол заједништва – и да свака земља има своју верзију тог основног, али чаробног рецепта. Од танких лепиња до густих векни, свака култура развила је свој јединствени начин да од брашна, воде и времена направи магију, преноси Serbian Times

Од јапанског млијечног хљеба до српске проје, ЦНН-ова листа показује да хљеб није само храна – то је прича о традицији, мирису дома и универзалном језику који сви разумијемо.

Иако долазе из различитих култура и континената, сви ови хљебови имају нешто заједничко: моменат топлине и задовољства кад се први пут преломе прстима.

ЦНН описује проју као „скроман, али неодољив кукурузни хљеб који се лако припрема и савршено уклапа уз свако јело“.

Традиционално се прави од кукурузног брашна, јогурта, јаја и уља, а неријетко се обогаћује сиром или зеленишем.

Неки од хљебова који су се нашли на ЦНН листи:

Baguette (Француска) – најпознатији француски хљеб, дугуљаста векна с хрскавом кором и меканом унутрашњошћу, симбол свакодневног живота у Паризу.

Наан (Индија / Пакистан) – мекани бијели хљеб печен у глиненој пећи, незаобилазан уз јела од карија. ЦНН га описује као „топли загрљај сваког индијског оброка“

Ињера (Етиопија) – порозни, спужвасти хљеб од теффа, који се користи и као тањир и као прибор за јело. „Без ињере, етиопски оброк није потпун“, наводи ЦНН.

Foccacis (Италија) – златни хљеб с маслиновим уљем и рузмарином, омиљен широм Италије. „Једноставна, ароматична и бескрајно утјешна“, пише ЦНН.

Пãо де qуеијо (Бразил) – хљеб од сира и брашна од касаве, мекан, еластичан и савршено мирисан. Популаран као доручак, али и као топли залогај током дана.

Претзел (Њемачка) – чувени перец, хрскав споља и мекан изнутра, симбол њемачке уличне хране и пивских фестивала.

Cornbread (САД) – кукурузни хљеб америчког југа, који се најчешће пече у тигању од ливеног гвожђа и сервира уз пасуљ или пилетину.

Пита (Грчка) – мека и еластична, идеална за гирос, али и као додатак многим јелима с Медитерана.

Симит (Турска) – хрскави круг хлеба посут сусамом, продаје се на сваком ћошку Истанбула. ЦНН га назива „једним од најљепших примјера једноставног савршенства“.

Да ли сте знали?
Проја је била обавезни дио војничког менија у 19. вијеку – због једноставне припреме и дуге свјежине.

У неким крајевима Србије разликују се проја (без сира) и пројара (са сиром или кајмаком).

Најпознатија манифестација посвећена овом јелу је Дани проје у Пећинцима, који сваке године окупљају десетине домаћих произвођача.

У модерним варијантама, проја се данас прави и са спанаћем, тиквицама, па чак и сушеним парадајзом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.