Шокантна истина о глутену: Научници открили да у већини случајева он уопште није кривaц!

Упркос популарном мишљењу и бројним студијама које га идентификују као потенцијални окидач, не осећа свако ко пати од болне надутости и грчева у стомаку осјетљивост на глутен.

Утицајне особе из свијета велнесса, спортисти, па чак и неки нутриционисти, претворили су глутен – протеин који се налази у пшеници, ражи и јечму – у главног прехрамбеног негативца. Због тога га из "здравствених" разлога избјегава све већи број људи.

Упркос популарном мишљењу и бројним студијама које га идентификују као потенцијални окидач, не осјећа свако ко пати од болне надутости и грчева у стомаку осјетљивост на глутен.

Научници су закључили да је за већину људи који се суочавају с уобичајеним симптомима попут пролива, болова у стомаку и надутости, глутен ријетко стварни узрок.

Разлика између целијакије и осјетљивости на глутен

Важно је разликовати целијакију, аутоимуни поремећај од којег болује отприлике једна од стотину особа, а код којег имунолошки систем претјерано реагује на глутен. Та реакција с временом узрокује оштећење цријева, што често доводи до озбиљних нутритивних недостатака и оштећења живаца, пише Daily Mail.

С друге стране, постоји велики број људи који осјећају болне пробавне сметње након конзумирања хране која садржи глутен, али су им тестови на целијакију или алергију на пшеницу негативни. Такво стање назива се нецелијакијска осјетљивост на глутен, но до сада је било нејасно је ли сам глутен окидач симптома или су у питању други фактори.

У студији објављеној у часопису The Lancet, истраживачи су анализирали више од 58 студија које су проучавале промјене у имунолошком систему, цријевној баријери, цријевном микробиому и могућа психолошка објашњења за перципирану осјетљивост на глутен.

Прави кривци: FODMAP угљени хидрати

Научници сада тврде да већина случајева „осјетљивости на глутен“ заправо нема везе са самим глутеном. Прави кривци су често други спојеви, попут FODMAP-ова. Анализом је утврђено да су специфичне реакције на глутен биле ријетке, а када би се и догодиле, промјене у симптомима биле су релативно мале.

Кључна студија укључена у преглед истражила је улогу ферментабилних угљених хидрата – познатих под акронимом FODMAP (ферментабилни олигосахариди, дисахариди, моносахариди и полиоли), који су познати по изазивању пробавних сметњи. Ријеч је о угљеним хидратима које танко цријево не може разградити. Умјесто тога, они споро путују кроз пробавни тракт, привлачећи воду, док их на крају не ферментирају микроби у дебелом цријеву, што доводи до производње плинова и надутости, преноси НајЖена

Резултати су показали да су се симптоми испитаника значајно побољшали када су прешли на исхрану с ниским удјелом FODMAP-ова – избјегавајући намирнице попут лука, бијелог лука, одређеног воћа (јабуке, нектарине) и житарица – чак и када је глутен поново уведен у њихову исхрану.

Друга студија открила је да су фруктани, врста FODMAP-а која се налази у пшеници, луку и бијелом луку, узроковали јачу и болнију надутост од самог глутена.

Истраживачи су закључили да већина људи која се осјећа лоше након конзумирања глутена заправо реагује на нешто друго – попут FODMAP-ова или других протеина из пшенице – а не на сам глутен

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.