Рижа спречава гојазност

Agencije
Рижа спречава гојазност
Рижа спречава гојазност

Студија која је користила податке из више од 130 земаља закључује да конзумирање риже може заштитити од гојазности.

Тим истраживача, који је радио на студији дошао је до оваквог закључка након провјере широког спектра фактора.

Гојазност у западном свијету и шире константно расте. Сматра се да је гојазност у западним земљама готово достигла свој врхунац, али да наставља свој раст у земљама са средњим и слабијим приходима.

Према подацима Центра за контролу и превенцију болести (CDC), 39,8 одсто људи у САД спада у групу гојазних. У Јапану, међутим, тај број износи само 4,3 одсто, кажу у Свјетској здравственој организацији (СЗО).

Како наводи Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у Србији је свако треће дијете гојазно.

У посљедњих 20 година проценат гојазности порастао је за 60 одсто. Око 43 одсто деце свакодневно конзумира слаткише, док мање од 20 одсто дјеце има навику да дневно поједе по једну воћку.

Постоји читав низ фактора који би могли да буду укључени у овако велику разлику.

Западне земље имају прилично другачију врсту исхране у односу на источне земље. Оно што је у основи заједничко за источне земље, чија је стопа гојазности ниска, јесте пиринач.

Истраживачи са "Doshisha Women's College of liberal arts" у Кјоту, у Јапану одлучили су да ближе сагледају глобалну разлику. Недавно су своја откриćа представили на Европском конгресу о гојазности (ECO2019) у Глазгову, у Великој Британији.

Да би истражили овако велику процентуалну разлику у гојазности, научници су узели податке из разних земаља. Открили су да су земље у којима су људи просјечно конзумирали најмање 150 грама пиринча дневно, имали значајно нижу стопу гојазности од земаља у којима су људи конзумирали мање од просјечне количине риже, око 14 г дневно.

Истраживачи су покушали да узму у обзир што више променљивих фактора, укључујући просјечан ниво образовања, стопу пушења, укупне потрошене калорије, новац потрошен на здравство, проценат становништва старијег од 65 година и бруто домаćу производњу по глави становника.

Сви ови промјенљиви фактори биле су значајно нижи у земљама чији су становници конзумирали највише пиринча. Међутим, чак и након што су то анализирали, истраживачи су открили да је позитиван утицај риже на гојазност и даље постојао.

Према њиховим подацима, процјењује се да би пораст од само 50 грама пиринча по особи дневно, могао да смањи глобалну гојазност за један одсто. То је промијена са 650 милиона на 643,5 милиона одраслих.

Запажена удружења указују на чињеницу да је стопа гојазности ниска у земљама које једу пиринач као основну храну. Због тога, јапанска храна или исхрана у азијском стилу, заснована на рижу, може помоћи у спречавању гојазности.

Водећи истраживач професор Томоко Имаи мисли да су узрок томе биљна влакна која стварају осјећај ситости и самим тим спрећавају преједање. Различите врсте пиринча имају различите ефекте на организам

Бијела рижа садржи много више влакана него мање обрађене врсте. Колико влакана неко конзумира може бити кључан фактор у ризику од гојазности.

Такође, мета-анализа објављена у BMJ 2012. године сагледала је однос између белог пиринча и ризика од дијабетеса типа 2.

Њени аутори су закључили да је веćа потрошња бијелог пиринча повезана са "значајно повеćаним ризиком од дијабетеса типа 2, посебно код азијске, кинеске и јапанске, популације."

Друга студија која је обухватила више од 10.000 одраслих Корејаца открила је да је исхрана усредсређена на бијели пиринач повезана са гојазношćу.

Са друге стране, интегрални пиринач чија се љуска не скида као што је то случај код бијеле роже, има велику нутритивну вриједност.

Он садржи витамине B1, B2, B3, B6, B12, минерале и протеин, затим, монозасићене и полизасићене масти као и биљна влакна.

Само језгро пиринча садржи сложене угљене хидрате и позитивно утиче на метаболизам и пробаву и ствара дуготрајан осјећај ситости, што указује на то да је погодан за скидање килограма.

Ако би таква јефтина, лако доступна храна као што је рижа могла да игра и малу улогу у борби против гојазности, вриједи покушати.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана