Храна и пиће
Фото: Илустрација
Да ли сте примијетили како послије неких оброка брзо огладните, док вас други дуго држе ситима? То није случајно.
Одређене намирнице и навике у исхрани дјелују као такозвани природни појачивачи ситости (сатиетy-боостер), каже на свом Инстаграм профилу проф. др Душан Вешовић, специјалиста медицине рада и фармације и љекар интегративне медицине.
Оне не само да помажу да једемо мање, већ и да контролишемо ниво шећера у крви, спријечимо непотребне грицкалице и одржимо здраву тјелесну тежину.
„Протеини су први на овој листи намирница и један од најважнијих фактора. Када у оброк укључимо јаја, рибу, махунарке или грчки јогурт, осјећај ситости траје дуже јер протеини спорије напуштају желудац и стабилизују енергију. Исто важи и за влакна, јер поврће, интегралне житарице и семенке успоравају варење и подстичу стварање хормона ситости. Не би требало заборавити ни здраве масти – авокадо, маслиново уље и орашасти плодови дају осјећај ‘пуноће’ и смањују жељу за брзом храном“, савјетује професор.
Важан је и начин на који једемо
Интересантно је и да начин на који једемо мијења осјећај ситости, додаје др Вешовић. Када једемо споро, обраћамо пажњу на укус и текстуру, нашем мозгу треба око 20 минута да региструје да смо сити, па полако једење може да значи и до трећине мање хране на тањиру, преноси Курир.
„Хидратација је још један трик. Вода прије оброка помаже да желудац буде дјелимично попуњен, док супе и варива комбинују течност и влакна па додатно продужавају осјећај ситости“, сугерише доктор.
Ако желите да смршате
Са друге стране, храна богата шећером и простим угљеним хидратима често ствара „енергетски ролеркостер“, односно краткотрајну ситост праћену наглим падом енергије и потребом за још хране.
„Ако желите да смањите нагон за сталним грицкањем, фокусирајте се на квалитетан доручак богат протеинима, додајте влакна у сваки оброк, једите полако и пијте довољно воде. Мале промјене у свакодневним навикама могу да значе велику разлику у осјећају глади и ситости и у здрављу цијелог организма“, поручује проф. др Душан Вешовић, преноси Уна.рс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
