Кора лубенице садржи тајни састојак за нижи притисак: Ево како се једе

Кора лубенице заврши у канти за двадесетак секунди, у сваком дворишту, на свакој плажи.

То је најскупља грешка коју љети правимо са воћем, јер лубеница и крвни судови имају везу која се највећим дијелом крије баш у том бијелом дијелу који бацамо.

У лубеници се налази Л-цитрулин, аминокиселина коју тијело претвара у аргинин, а он помаже да се зидови крвних судова опусте.

Црвена пулпа га има, али бијела кора га има још више. На 30 грама коре долази и солидна количина протеина, уз хрскавост која подсјећа на краставац. Није случајно: лубеница и краставац су род, иста ботаничка породица. Умјесто у канту, кора иде на ренде, у салату са маслиновим уљем и сољу, или у туршију.

Колико лубенице треба појести да би се осјетио ефекат

Двије до три шоље исјечене лубенице дневно, око 300 до 450 грама, количина је која се најчешће користи у истраживањима о притиску. Ефекат је благ и не замјењује терапију.

Према подацима објављеним у часопису „Nutrients“, преглед истраживања о Л-цитрулину и здрављу крвних судова показује да суплементација цитрулином може благо снизити систолни притисак, али су ефекти скромни и разликују се од студије до студије.

Лубеница и крвни судови свакако имају неку везу, али ако пијете лијекове за притисак или имате дијабетес, о свакој промјени у исхрани разговарајте са љекаром.

Да ли лубеница заиста помаже варењу?

Да, али посредно. Лубеница има око 92 одсто воде, а хидратација је услов да храна нормално пролази кроз цријева. Кад сте дехидрирани, тијело повлачи течност одакле стигне и столица постаје тврда.

Шећер у лубеници није проблем који сви умишљају

Шоља исјецкане лубенице има око 45 калорија и 10 грама шећера. То је мање него у истој количини трешања, брескви или јабука. Та иста шоља даје око 13 одсто дневних потреба за витамином Ц, плус нешто магнезијума, калијума и гвожђа. Лубеница није калорична бомба, али ако бројите угљене хидрате, гледајте порцију, не воће.

Сјеменке су друга занемарена ставка. Не изазивају упалу слијепог цријева, то је стара прича из комшилука. Богате су магнезијумом, цинком и гвожђем, а кад се осуше и препеку у тигању, имају укус блажи од сунцокретових.

Тест куцања вас најчешће превари на пијаци

Куцање по кори звучи као озбиљна провјера, али даје најмање поуздан резултат. Поузданије је да лубеница буде тешка за своју величину, са мат, не превише сјајном кором, и са жућкастом или крем мрљом на доњој страни.

Та мрља значи да је лежала на земљи и сазријевала, а не да је обрана зелена. Заобљени крајеви су бољи знак од издуженог облика.

Оперите лубеницу прије сјечења, и то није претјеривање

Нож који прође кроз неопрану кору пренесе све што је на њoj право у пулпу. Зато лубеница иде под млаз воде и четку прије него што је пресјечете, а нож мора бити чист, не онај којим сте малоприје сјекли месо. Цијела лубеница издржи седам до десет дана на собној температури, домаћа и дуже.

Исјечена иде у фрижидер, у затвореној посуди, и поједе се за три до четири дана.

Ликопен, који лубеници даје црвену боју, ради у позадини цијело вријеме. Исти је пигмент као у парадајзу и црвеном грејпфруту, а повезује се са заштитом срца и крвних судова, преноси Крстарица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.