Серж и Џејн - уздаси који се памте

Пјесма је снимљена 1968. године, мјесецима након што су се њих двоје упознали на снимању филма "Слоган", на почетку дванаест година дуге, турбулентне романсе.

Редитељ и сценариста Ендрју Биркин, старији брат Џејн Биркин, током свих тих година фотографисао је пар. Његови снимци ових дана су изложени у лондонској галерији "Proud", гдје ће бити пред очима публике до 26. октобра у оквиру поставке "Jane & Serge".

Ендрју Биркин је у разговору за BBC недавно поделио сjећања на своју сестру и Сержа и године њихове заљубљености.

"Моја сестра и ја смо одсели у истом малом хотелу у Паризу, у сијенци катедрале Нотр Дам, када је упознала Сержа. Тог лета радио сам за Кјубрика, фотографисао сам локације за његов филм ‘Наполеон’, који никада није снимљем, а Џејн је снимала ‘Слоган’ са Сержом", прича Ендрју Биркин наводећи да јој је он служио за опоравак од недавног раскида везе с Џоном Баријем.

"Говорила ми је да је арогантан, сноб, али и да је он презире", биљежи Ендрју присјећајући се и тренутка када га је назвала "ужасним Сержом Бургињоном", ругајући се његовом презимену. У том тренутку, Ендрју је о Сержу слушао само из прича.

Али када га је најзад упознао, Ендрју је у потпуности био очаран: "То је била љубав на први поглед. Обожавао сам га. Био је то диван лудак, један екстровертни руски Јевреј који је провео половину Другог свјетског рата на дрвету, како је причао, иако мислим да је ту провео свега неколико ноћи."

Присјећа се и тренутка када је упознао Хитлеровог архитекту Алберта Спира, током рада на једном пројекту, а све што му је овај тражио било је да се Серж и Џејн потпишу на примерку плоче "Je T’Aime…"

"Серж је прихватио да потпише плочу, вjероватно као чин ироније, па ми је касније, када је снимио албум ‘Rock Arpund The Bunker’ (који садржи пјесме о Немцима и нацистима), поклонио потписани примјерак да га пошаљем Спиру", додаје Ендрју.

Ипак, колико год био неодољив у својој непривлачној спољашњости, и велики Серж Гејнзбур имао је проблема с љубомором. Ендрју Биркин прича да је као луд отишао за Џејн у Сен Тропе, гдје је она снимала филм с Аленом Делоном, јер је био љубоморан на колегу и плашио се да то снимање не би могло да се заврши без романсе.

Први Божић с породицом Биркин Серж је провео 1968. године, и то је заједно с Џејн донио тек снимљени лонг плеј да преслушају нове пјесме којима су сви били одушевљени.

"Касније, када су наши родитељи отишли, она је рекла: ‘Постоји још једна пјесма - занима нас шта мислиш о њој.’ Тада сам чуо ‘Je T'aime… Moi Non Plus’ и био сам одушевљен. Мислио сам да је то невјероватна јпесма, обожавао сам је. Била је истовремено и много еротична и много романтична", сјећа се Ендрју.

Он се присјећа још једног незаборавног тренутка када је са Сержом ручао у једном ресторану у Паризу. Овај је код себе имао демо-верзију пјесме и замолио је шанкера да је пусти. Изненађење људи, када су чули пјесму и све оне уздахе, било је невјероватно.

Међу успоменама које чува од заборава су и тренутак када је спазио растројеног и узбуђеног Сержа у болници док се Џејн порађала. Како каже, обожавали су једно друго и њихови златни дани протегли су се на седам година.

"А онда је Серж почео превише да пије, постао је тежак за живот", прича Ендрју. "Мени није сметало што је пио, ако ништа, то је бар значило да ћу га увијек побеђивати у шаху. Увек смо играли у новац, он је био бољи и углавном би побеђивао када је био трезан, ретко када би се напио."

Ендрју додаје да је све вријеме, током турбулентних и оних не мирних, већ само мање турбулентних година, Серж успио да задржи своју меланхоличну страну. Ипак, чинило се да је за њега до краја живота чаша остала полупразна.

"На неки начин, њих двоје никада нису раскинули. Али окидач је био редитељ Жак Дуалон. Он и Џејн су били сличног годишта, био је згодан, шармантан, веома паметан. Серж се понио као господин када га је позвао код нас на вечеру уз ријечи: ‘Мислим да је он диван!’"

Ендрју примјећује да је Серж своје најбоље пјесме о Џејн написао управо након што су раскинули, док је она била са Жаком. Након Сержове смрти 1991. године, Жак је почео да вара Џејн, јер је било немогуће одржавати везу са женом коју непрекидно прати дух бивше љубави.

"Они су све вријеме имали везу утроје - не у смислу секса, већ у смисли неког друштва. Кад год бих отишао у Париз, чак и након што су Џејн и Серж раскинули, Џејн би говорила да га позовем и видим како је и да га позовем да дође код нас на вечеру", наводи Ендрју. "Када је Серж умро, Џејн је окривила себе, мислила је да је могла да га спасе да је дуже остала са њим, што је можда и тачно с обзиром на то да је умро од алкохола са 62 године. Без сумње, када сада погледам уназад, остало је јасно да је он био љубав њеног живота."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.