Пикасо је брутално уништио фаталну Југословенку: Умјесто љубави, завршила на психијатрији

Ништа боље није прошла ћерка архитекте Јосипа Марковића, Теодора Марковић, познатија као Дора Мар.

Одрасла на релацији Аргентина, гдје су јој живјели родитељи, Француска, гдје су је одгајали баба и дједа, од дјетињства је била растрзана због одвојености, сталног сељења и недостатка правог дома.

Израсла је у несигурну љепотицу са лицем анђела и душом рањене кошуте која сваког тренутка очекује да пушка у рукама ловца опали. Патила је од анксиозности, депресије и лако се утапала у друге губећи сопствени идентитет.

Да је живот провела крај неког другог, можда би и пронашла мрвицу среће. Овако, упознала је Пикаса... и све остало била је само – туга.

Сигурно је био храбар потез када је као двадесетчетворогодишња дјевојка 1931. у Паризу отворила самостални студио. Да прослави овај потез промијенила је име узевши умјетнично – Дора Мар које је звучало памтљивије и – више шик.

Пикасо и Дора нису се срели случајно. Била је 1936. када је, на тераси једног париског кафеа, Дора ријешила да упозна тог славног и ексцентричног умјетника чувеног колико по својим дјелима, толико и по љубавним аферама и сломљеним женским срцима која је остављао куда год би прошао.

Знајући да Пикасо посјећује то мјесто, Дора је сједила у друштву пријатеља одсутно се играјући ножем забадајући га између прстију и чекајући сусрет... Како се показало, био је то сусрет са судбином.

У једном моменту, умјетница је промашила. Нож је забола у прст. Крв је потекла. Пикасо је био очаран дивљом љепотицом која је тако лако играла на оштрици ножа и скоро па узбуђен призором елегантне рукавице натопљене крвљу.

Марамицом је зауставио Дори крв, а рукавицу узео и ставио у џеп. Кажу, чувао ју је као највећу амајлију у атељеу до краја живота.

Погледи су им се срели. Страст и магнетска привлачност букнули су скоро истовремено. Од тог тренутка за Дору је постојао само он. Од тог тренутка, за Пабла је постојала само она... бар за неко вријеме...

Веза обиљежена скандалима

Инцидент са ножем као да је предвидио да ће веза Доре и Пикаса бити све само не мирна. Умјетник, скоро 30 година старији од умјетнице, у том тренутку иза себе је већ имао безброј љубавних авантура, пропали брак саруском балерином Олгом Хохловом и везу са својим моделом, лијепом Маријом Терезом Валтер.

Афера Доре Мар и Пикаса почела је скоро моментално по њиховом упознавању. Сликар је пронашао нову музу и није крио одушевљење новом љепотицом у свом свијету.

Било је неизбјежно да се двије љубавнице сретну. То се догодило управо у Пикасовом атељеу. Очекивано, пале су тешке ријечи, било је ту и шамара, а Дора и Марија су се на крају и буквално потукле. Сликар је уживао.

Жена која плаче

Као некада Олга, Марија Тереза и све потоње Пикасове љубавнице, и Дора је постала сликарева муза. Њена сензуалност и осјетљивост постале су његова непресушна инспирација. Током бурне везе која је трајала скоро цијелу деценију, Пикасо је насликао десетине Дориних портрета.

На свима је приказана као “жена која плаче” – љепотица тужних, крупних очију које изједа неки унутрашњи немир коме не може да пронађе лијек, па самим тим ни мир за којим толико чезне. Пикасо је говорио како никада не би могао да наслика Дору као “жену која се смијеје”. За њега, она је увијек била у сузама – лијепа, али очајна и дубоко усамљена.

Управо осјећање отуђености прогонило је Дору чак и у тренуцима највеће блискости са Пикасом. Хиперосетљива и несигурна, у њему није пронашла ослонац већ прије мучитеља који као да је продубљивао страхове уживајући у њеним слабостима.

Ова веза, иако захтјевна и деструктивна, била је плодоносна. Године 1937. Пикасо је насликао “Гернику”, своје најпознатије дјело. Дора Мар била је једини фотограф који је забиљежио стварање ове слике од почетка до краја, а чак је и сама насликала један мањи дио композиције. Далеко политички освешћенија од свој љубавника, Дора је, сматрају историчари, и била та која је дала идеју за слику и усмјеравала Пикаса током њеног стварања

Љубав због које се одрекла снова

Пикасо је био захтијеван партнер. Љубоморно је чувао Дору само за себе инсистирајући да остави фотографију и искључиво се посвети сликарству. Дора је на крају попустила, одрекавши се области у којој је била своја и оригинална и окренувши се сликама које су, у њеној изведби, биле тек блиједа копија Пикасовог стила.

То, све чешће свађе са љубавником коме је досадила и који је, као и много пута прије, почео да се занима за друге жене, као и чињеница да није могла да има дјеце, допринијели су све лошијем психичком стању Доре Мар.

Као некада Марија Тереза, и Дора Мар је морала да се помири са чињеницом да је Пикасо пронашао нову, млађу жену која га је очарала. Оставио ју је због 40 година млађе сликарке Франсоаз Жило. Било је то 1943. година, иако је њихова веза уз прекиде потрајала све до 1945. године.

Остављена, Дора је доживјела нервни слом и дуго се није опоравила. Наводно, психијатар који ју је лијечио покушао је и третмане електрошоковима иако су они у то вријеме већ били забрањени.

Пикасо јој је купио кућу у којој је живјела потпуно изоловано, сама и удаљена од свега земаљског, окружена предметима које јој је вољени партнер поклонио и сјећањима на њега.

Тек након смрти Доре Мар 1997. откривено је да је умјетница у неком тренутку послије раскида са Пикасом ипак наставила да ствара. У годинама које су услиједиле, њене слике и фотографије на аукцијама достигле су огромну вриједност. За живота, умјетница их није јавно излагала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.