Пет мистериозних честица поред Божје

Агенције
Пет мистериозних честица поред Божје

Откриће Хигсовог бозона у великој мјери шири наше разумијевање фундаменталних чинилаца материје, али и даље постоје дијелови субатомске слагалице које тек треба открити, преносе агенције.

Погледајте пет бизарних честица које би могле да се појаве у наредним експериментима.

Недавно откриће Хигсовог бозона разочарало је физичаре због чињенице да све упућује ка Стандардном моделу – скоро 100 година старој теорији која објашњава малене дијелове из којих је сачињен универзум.

Међутим, поједини физичари и даље се надају резултатима који би могли да размрдају ову теорију и можда открију и друге скривене честице универзума.

Од гравитона до виноса, погледајте пет бизарних ствари које можда постоје иза Хигсовог бозона.

Глуини, виноси и фотиноси

Уколико је теорија названа суперсиметрија тачна, могуће је постојање барем десетак честица које тек чекају да буду откривене.

Ова теорија сматра да свака честица која је до сада откривена има свог скривеног парњака.

У Стандардноом моделу постоје два типа честица: бозони, који носе силу и укључују глуоне и гравитоне, и фермиони, који чине материју и укључују кваркове, електроне и неутрине, судећи по физичару Паулини Гагнон са Универзитета Индијана.

Нажалост, до сада нису пронађени трагови ових неухватљивих честица који би могли да потврде теорију суперсиметрије.
Физичари су 2012. године открили изузетно ријетке честице назване Б_с мезони које обично нису присутне на Земљи, али које се на тренутак могу створити приликом судара двије протона при брзини свјетлости.

Брзина при којој су посматрани одговара Стандардном моделу, што значи да би суперсиметричне честице, уколико оне постоје, морале да буду знатно теже него што се до сада претпостављало.

Још једна слабост ове теорије лежи у чињеници да физичари не знају унутар којих енергетских граница треба да траже ове честице.

Неутралини

Суперсиметрија такође предвиђа да би честице назване наутралини, које немају никакав набој, могле да објасне постојање тамне материје, мистериозне супстанце која сачињава већину густине материје универзума.

Ове честице формиране су током раног универзума и оставиле су довољно трагова да би смо могли да објаснимо постојање тамне материје чију гравитациону силу осјећамо и данас.

Постојећи неутрино телескопи били би у стању да лове ове честице у дијеловима универзума који су пуни тамне материје.

Заправо, физичари су недавно објавили велику вијест – сакупљач честица на Међународној свемирској станици можда је успио да открије доказе о постојању тамне материје, иако се и даље чекају детаљнији резултати.

Гравитони

Физичари су се одувијек питали да ли је могуће створити јединствену теорију која би повезала све фундаменталне силе, као што је гравитација, са понашањем квантних честица, пошто рецимо, тренутна теорија физике честица не подразумијева гравитацију.

Ово питање навело је физичаре да предложе честице попут гравитона, које су мале, без масе и емитују гравитационе таласе.

У теорији, сваки гравитон би испољавао одређену силу на материју у универзуму, али би ове честице било тешко детектовати због њихове слабе интеракције са материјом.

Aнтичестица

Научници су недавно открили трагове још једне бизарне честице назване античестица.

Она би могла да носи пету силу природе.

Та сила би поравнавала смјер окретања електрона у магнетима и металима.

Међутим, уколико ова честица заиста постоји, сила коју она емитује морала би да буде милион пута мања од оне између електрона и неутрона.

Камелеон честица

Физичари су предложили постојање још једне неухватљиве честице, камелеон честице, која би посједовала промјењиву масу.

Уколико она постоји, могла би да објасни и тамну материју и тамну енергију.

2004. године физичари су описали хипотетичку силу која би могла да се мијења у зависности од окружења.

На мјестима са густо збијеним честицама, попут Земље, камелеон честица би испољавала слабу силу, док би на мјестима са мање збијеним честицама њена сила била знатно јача.

Како би пронашли ову честицу, физичари морају да открију доказе за њено постојање у тренутку када фотон нестаје у присуству јаког магнетног поља.

До сада резултати нису показали ништа, али бројни експерименти су и даље у току.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана