АИ довoди до нестанка 75 милиона радних мјеста, али и отварања 133 милиона нових

Стручњаци сматрају да је разумјевање једноставних и комплексних питања већ  на страни вештачке интелигенције (АИ) у односу на разумјевање просјечне особе.

Потреба за стручњацима у области вештачке интелигенције, аналитике и информатике расте и вјерује се да ће вјештачка интелигенција измијенити многе аспекте у привреди и свакодневном животу, почев од медицине и пољопривреде до филмске и музичке индустрије.  
Професор Екелектротехничког факултета у Београду Бошко Николић рекао је на панелу, у хотелу Хилтон, да индустрија и образовање могу доживети аутоматизацију захваљујући вјештачкој интелигенцији.

“Чини ми се да највећи помак, посебно у нашем окружењу, можемо да направимо у области индустрије, почев од електродистрибуције”, казао је Николић.

Како је навео, вјештачка интелигенција може да унапреди образовни систем путем персонализованог учења односно прилагођавања образовања афинитетима и достигнутом нивоу знања ученика.

“Може да помогне донекле протоку документа и разумевања документа где је можда људска комуникација уско грло и где долази до проблема”, рекао је Николић.

Нагласио је да се то односи на рационалне системе који имају понављајуће операције.

Када је ријеч о томе колико су људи спремни да прихвате вјештачку интелигенцију, директор сектора за податке, аналитику и интелигентну аутоматизацију пословних процеса у Телекому Србије Синиша Арсић рекао је да они користе интерне податке како би направили рјешења која омогућавају аутоматизацију одређених процеса. 

“Када позовете наш контакт центар, први додир са вама је АИ. Он суштински слуша шта му причате и са високим процентом тачности погађа шта вам је заиста потребно, да ли хоћете да активирати неку услугу или сте незадовољни нама као оператером”, истакао је Арсић.

Како је навео, главни изазов у креирању апликативних рјешења заснованих на вјештачкој интелигенцији односи се на обраду података корисника, њихових интеракција и понашања, што је шкакљива тема.

“То је један изазов који ће морати да се превазиђе да бисмо били у стању да што боље ослушкујемо потребе корисника и да им креирамо нешто што је потпуно засновано, односно персонализовано, према њиховим потребама. То је потребно ако неко домаћинство, рецимо, жели спортски садржај који у потпуности њима одговара, ако не желе да их у току радног времена узнемиравају или уколико желе да се обраћамо само глави породице”, казао је Арсић на панелу “Моћ вештачке интелигенције - перцепција и стварност”.

Европска унија је прије два мјесеца постигла историјски споразум о сету закона који регулишу вјештачку интелигенцију, а велики језички модели, као што је чет ГПТ, данас су њени симболи.

Чету ГПТ било је потребно само пет дана да достигне милион корисника.

Поређења ради, Инстаграму је требало два и по мјесеца за ово достигнуће, Спотифају пет, Дропбоксу седам, а Фејсбуку десет мјесеци. 

Твитеру је, с друге стране, требало чак две године, док је Нетфликсу требало три и по године да достигне милион корисника.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.