Шта се крије иза земљотреса на Бајкалу?

Г.С.
Шта се крије иза земљотреса на Бајкалу?

У ноћи 22. септембра на Бајкалу је дошло до земљотреса јачине готово шест магнитуда. „Све се тресло”, описао је један од очевидаца на друштвеним мрежама.

Широм Бурјатије (руске републике у којој се налази језеро) осјетили су се потреси, многи људи су се уплашили, јер десет година није било ничег сличног.

Зашто у стабилним регионима планете, на средини великих континената, одједном почиње све да се тресе — у материјалу РИА Новости.

Сеизмичке активности на Бајкалском језеру нису ријеткост. У централном дијелу језера од 2001. године до 2012. године, регистровано је више од 19 хиљада земљотреса, углавном слабих. Међутим, у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације овај регион је класификован као субјекат првог степена опасности. Интензитет подрхтавања овде може достићи девет степени, као што то било 29. августа 1959. године (магнитуда 6,8). Иркутск је страдао, али и друга оближња насељена мјеста.

Сто година раније, 12, јануара 1862. године, као резултат катастрофалног земљотреса, на источној обали Бајкалског језера настао је залив Провал. У том контексту, тренутни земљотрес је практично уобичајен. Према прорачунима научника, сеизмичке потресе високог интезитета не би требало очекивати у овом региону чешће од једног пута у триста година.

Геолози систематски истражују Бајкал од почетка 20. вијека. Шездесетих година су доказали да је његов слив формиран на исти начин као и ланац језера у Великом источноафричком рову. Бајкал је велика пукотина у земљиној кори. Такве структуре су добро познате у океанима, али откуд оне на континентима? Према савременим концептима, ово је резултат кретања масе у врућим дијеловима земљине коре. Ако се одоздо појави гигантски мјехур магме, чак и моћне древне континенталне плоче се ломе. Настаје систем прелома, чије се ивице постепено раздвајају, дно се продубљује, удубљење се пуни водом, формира се море, а затим океан. Управо тако је настало Црвено море и Атлантски океан.

Истраживачи са Лимнолошког института Сибирског огранка Руске академије наука доказали су да се Бајкалско језеро постепено претвара у океан. На то указује његова структура, врста спуштања тла, гомилање гасних хидрата, нафте, хидротермалних извора и специфичан подводни свијет.

Дно Бајкалског језера се продубило за километар прије не више од милион година, а језеро је достигло садашњу дубину од 1600 метара прије 150 хиљада година. Рифт (мјесто гдје се двије тектонске плоче Земљине коре раздвајају) се шири четири милиметра годишње. За 200 милиона година, ако се процес не заустави (а то се догађа у геолошкој историји), Бајкал ће се претворити у прави океан. Научници предлаже да се зове Неоазијски. Сибир ће бити засебан континент.

Најдужи дубоки раскол на средини континента је Велика расједна долина у Источној Африци. Простире се на пет хиљада километара од Либана до Мозамбика и обиљежава га ланац активних вулкана и и језера, међу којима је најдубље Тангањика, које је само мало мање значајније од Бајкалског.

Велики источноафрички ров је почео да се формира прије више од 25 милиона година и увелико је промијенио овај дио континента, покрећући низ догађаја који су на крају довели до стварања идеалних услова за еволуцију примата овдје.

Овдје нема катастрофалних земљотреса као на Пацифику или у Источној Азији. Међутим, потреси су редовни. Магнитуда достиже бројку 7, дубина жаришта је више од 30 километара, то је Мохоровичићев дисконтинуитет, који одваја Земљину кору и горњи дио Земљиног омотача језгра.

Потреси на континенту

За разлику од Бајкала, источноевропска платформа, на којој се налазе Москва и Санкт Петербург, сматра се сеизмички безбједном. Овдје досежу само таласи јаких земљотреса на Карпатима. Последњи такав догађај се догодио 4. марта 1977. године. Епицентар је био лоциран у зони Вранче у Румунији, а у Москви и региону су се осјетиле осцилације интезитета четири степена, а на високим спратовима и по шест-седам степени.

Прошло је неколико деценија, а овај земљотрес памте само Московљани старије генерације и научници у научним чланцима. Чинило се да ништа слично овоме не пријети центру Русије. У одједном се 24. маја 2013. године у Москви „затресла земља”. Горњи спратови високих зграда су се љуљали, људима се вртјело у глави, а многи су истрчавали из кућа. У улици Леснаја евакуисано је око 400 људи из зграда са девет спратова.

То је изазвало велики одјек и створило талас дезинформација на мрежи. У међувремену, геолози инсистирају да су ово само одјеци земљотреса јачине 7,7 магнитуда, који се догодио у Охотском мору. Његово жариште се налазило на дубини од 600 километара, у активној зони гдје је Тихоокеанска плоча испод ивице континента. Тамо долази до честих и снажних потреса.

Сеизмички таласи из Охотског мора су прешли 6500 километара и стигли до европског дијела земље. Ово је забиљежено први пут за триста година. Према ријечима Андреја Никонова са Института за физику Земље Руске академије наука, врло снажни земљотреси на Карпатима, који се могу осјетити на великим даљинама, не дешавају се чешће од једног пута у шесто година преноси Спутњик.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана