Потопљени континент стварно постоји: Одвојио се од суперконтинента прије 85 милиона година

Агенције
Потопљени континент стварно постоји: Одвојио се од суперконтинента прије 85 милиона година

Изгубљени свијетови чувају се у многим митовима и легендама, Атлантида, Хипербореја или Лемурија. Ипак, постоји прави континент скривен испод Тихог океана, одмах поред Аустралије.

Геолози су открили да је џиновски континент испод Новог Зеланда настао као резултат “огромног суперспорог земљотреса”, тектонског процеса који је створио Ватрени појас Пацифика.

Зеландија је огромна копнена маса у јужном Тихом океану, готово потпуно потопљена. Острва Новог Зеланда и Нове Каледоније чине једина већа подручја која су изнад воде.

Зеландија је научницима позната већ дуже вријеме, а сам назив је смишљен 1995. године. Прва експериментална експедиција за испитивање тог подручја организована је 1972. године, а услиједила је вишедеценијска свађа око тога да ли Зеландију класификовати као континент или као фрагментирани комад копна.

У 2017. години, “Експедиција 371” проучила је узорке језгара седимената дубоких чак пет километара да би утврдила да је Зеландија некада била дио Гондване, суперконтинента који је обухватао оно што ће постати Африка, Јужна Америка, Аустралија, Антарктик и Арабија.

Међународни тим геолога закључио је да Зеландија по свим критеријумима треба да се класификује као утопљени континент, а не као микроконтинент, попут подводних висоравни у Индијском океану, преноси Спутњик. Процијењује се да Зеландија има површину од 4,9 милиона квадратних километара, што је, отприлике, десет пута веће од Шпаније.

Потопљени континент одвојио се од Гондване прије око 85 милиона година због помјерања тектонских плоча у спољном Земљином омотачу и потонуо до касног периода креде (прије неких 66 милиона година).

Недавно објављени налази “Експедиције 371” говоре о томе да су континент тада исклесале исте силе које су створиле пацифички Ватрени појас, путању дуж Тихог океана, на којој се налази већина активних свјетских вулкана и епицентри земљотреса. Сматра се да је сеизмичка активност дуж тог појаса резултат океанских плоча које се крећу испод лакших континенталних плоча.

Анализа узорака фосила показала је да је сјеверна Зеландија постала много плића због ватреног појаса и вјероватно је имала копнене површине прије 50 до 35 милиона година, али се затим потопила у океан за додатни километар, како би стигла до данашње дубине. То је био догађај од глобалног значаја.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана