Да ли је укидање лајкова на Инстаграму заиста добар потез?

Агенције
Да ли је укидање лајкова на Инстаграму заиста добар потез?

До сада сте сигурно чули да ће у наредном периоду Инстаграм "укинути" лајкове, односно њихово јавно приказивање на фотографијама корисника.

Иако се доста причало о томе колико ће та промјена да утиче на саму друштвену мрежу и инфлуенсере, мало се причао томе колико ће тај потез утицати на људску психу.

Основна потреба људског мозга, показала су бројна истраживања, није се промијенила у посљедњих 10.000 година. Приоритет је била и остала друштвена повезаност и осјећај припадности заједници.

Када добијамо лајкове, то покреће центар мозга који ово схвата као похвале. С друге стране, када их не добијамо, или не у мјери у којој смо очекивали, то може да изазове негативне емоције и страх од одбацивања, јер мозак константно врши процјену да ли негдје припадамо или не, пише Бизнис Инсајдер.

То нас доводи до основног питања како користимо друштвене мреже. Да ли нам оне служе како бисмо потврдили слику коју имамо о себи и коју желимо да други имају о нама? Или их користимо како бисмо изградили друштвену заједницу у којој се повезујемо с људима који су нам слични, што нам помаже у одржавању осјећања припадности?

Иако нам је свима заједничка потреба за припадношћу, постоје генерацијски трендови и тенденције које одређују како се долази до тог циља.

На примјер, они који припадају генерацији X, који су одрасли седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, имали су необичне послове прије него што су нашли стандардно запослење. Према истраживачима, они који припадају овим генерацијама углавном су радохоличари, склони претеривању у послу које води у прерану премореност. Осим тога, за њих је карактеристичан велики број развода. Генерација X, наводе многа истраживања, тежи да се повеже са другима преко посла и својих достигнућа.

С друге стране, миленијалце је углавном одгајала "бејби бум " генерација, која је стасала шездесетих година прошлог вијека. Њихов осјећај припадности је више друштвено орјентисан. Миленијалци постају финансијски независни касније него претходне генерације због тога што нагласак стављају на формално образовање и због тога што су на тржиште рада ступили у вријеме свјетске економске кризе. Они желе да добију повратну информацију на послу, јер су признање и одобравање или негирање инкорпорирани у њихов систем вриједности током одрастања.

Ова жеља за потврђивањем само је појачана на друштвеним мрежама, па ове платформе могу да изазову озбиљну патњу код миленијалаца ако почну да се упоређују с другима. Они могу да упореде број лајкова или пратилаца или могу да стекну слику да је нечији живот много бољи од њиховог. Укратко, ако су вас одгајали на принципу поређења с другима, одсуство механизма упоређивања може да вас доведе до кризе идентитета.

Што се тиче генерације З, ранија истраживања указују на то да они, будући да су их одгајали припадници генерације X који су били фокусирани на посао, и будући да су расли у вријеме процвата друштвених мрежа, жуде за аутентичним везама како би могли да осјете припадност. Они желе комуникацију "лице у лице", а технологију више користе као средство.

Било како било, осјећај припадности је једна од основних људских потреба, а друштвене мреже су само једно од средстава које користимо како бисмо је задовољили. Иако смо свјесни тога да је повезивање с другима много више од потврде путем лајкова, то не значи да смо имуни на број који се налази испод наше објаве и да он неће утицати на нашу слику о себи.

Истраживања потврђују да лајкови на друштвеним мрежама могу позитивно да утичу на нас, али само краткорочно. Ниво допамина се подигне, али нам је убрзо потребан нови подстицај те врсте. Другим ријечима, лајкови могу накратко да нас усреће, али нам не хране душу.

Остаје да се види да ли ће најављена измена допринети формирању аутентичних заједница, а самим тим и чвршћем осећају припадности код својих корисника. Да ли ће се корисници окренути другим платформама на којима могу да добију краткорочну потврду припадности или ће се створити нова, угоднија атмосфера без жеље за такмичењем с другима?

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана