Слободан Старчевић, најбољи тренер Српске, за Глас Српске:Ништа се не може постићи преко ноћи

Рекао је ово шеф стручног штаба Фудбалског клуба Крупа Слободан Старчевић, који је у 63. традиционалној акцији "Гласа Српске" Избор десет најбољих спортиста проглашен за најбољег тренера Српске у 2017. години.

- Захвалио бих вашој кући што ме је номиновала и жирију што ме прогласио за најбољег тренера, јер бити најбољи у свом послу за мене значи остварење свих мојих напора да кроз свој квалитет подигнем квалитет спорта у Републици Српској.

* ГЛАС: Послије фудбалске каријере посветили сте се тренерској. Како је текао пут за добијање УЕФА про-лиценце?

СТАРЧЕВИЋ: Прво се полаже за УЕФА Б лиценцу, којом можеш бити тренер друголигашких екипа Српске, затим за УЕФА А лиценцу са којом водите прволигаше, а онда слиједи најтежи дио пута. Наиме, да бисте добили УЕФА про-лиценцу потребно је да буду одслушана четири семестра, а послије тога сваки кандидат има обавезу да 15 дана иде на практикум у неки од клубова из Лига петице, или неког од учесника Лиге шампиона или Лиге Европе.

* ГЛАС: У којем сте клубу "стажирали" тих 15 дана?

СТАРЧЕВИЋ: Некако ми је најближе била Њемачка и захваљујући Сими Тркуљи, отишао сам у Фрајбург, гдје сам провео незаборавних 15 дана. Оно што је Тркуља урадио за мене никада нећу заборавити и од срца му још једном захваљујем.

* ГЛАС: Ко Вам је тренерски узор?

СТАРЧЕВИЋ: Управо тренер Фрајбурга Кристијан Штрајх, који је скоро 20 година радио са млађим категоријама овог клуба, а посљедњих шест година ради са првом екипом. Његова животна и тренерска филозофија слична је мом размишљању и то у свакодневном раду желим да пренесем на фудбалски терен.

* ГЛАС: Колико су тренери на овим просторима под притиском да поједини играчи морају играти, јер се у будућности на њима могу зарадити велике паре?

СТАРЧЕВИЋ: Хтјели ми или не признати, увијек постоји притисак и жеља људи у клубу и око њега да одређени играчи буду подржани у развоју. Али, треба увијек узети у обзир да поред индивидуалног развоја појединог играча, треба размишљати о клупском резултату, који је у већим срединама због притиска јавности приоритет, тако да су та два процеса неспојива. Оно што је жалосно је да се већина тих већих клубова стално "прси" да форсира младе играче, али то није истина, јер рецимо просјек година играча Жељезничара, Сарајева или Зрињског је између 25 и 27 година, које су оптималне за постизање врхунског резултата.

* ГЛАС: Крупа и ове године биљежи одличне резултате. У чему је тајна успјеха овог клуба?

СТАРЧЕВИЋ: Крупа је најбољи показатељ да се ништа не може постићи преко ноћи. Тајна успјеха је у континуитету, прије свега, јер је ова екипа практично на окупу већ пуне три године, а ја сам тренер већ четири сезоне. Иначе, да би неки клуб био успјешан, морају бити задовољена четири услова. Прва два су инфраструктура и финансије, а ако ћемо све ово повезивати са Крупом, сматрам да је клуб у ова два аспекта у врху бх. фудбала. То двоје тражи концепт и тренера који ће спроводити концепт. Ако су задовољена ова четири услова и спроводе се у континуитету, резултат је неизоставан. Најбољи показатељ нашег континуитета је чињеница да је Крупа једини клуб у БиХ и региону, који је од 2009. године до данас промијенио само два тренера. Прије мене то је био Мирослав Балабан, који је екипу водио од најнижег ранга такмичења до друголигашког друштва. Од мог доласка на почетку 2014. године успјели смо да се пробијемо до премијерлигашког друштва и постанемо стабилан члан елите.

* ГЛАС: Колико је реално да се Крупа први пут домогне међународне сцене?

СТАРЧЕВИЋ: Резултатски смо можда близу, али увијек постављам питање колико је реално да мали клуб представља квалитетно државу на међународној сцени. Наиме, поред квалификовања, морамо размишљати и о томе да само учешће на тако високом нивоу не би донијело велико разочарење које би угрозило основне и приоритетне циљеве Крупе, а то је да се дужи низ година такмичи у Премијер лиги.

* ГЛАС: Крупа је у Купу БиХ и Купу Српске стигла до полуфинала. Да ли сте близу освајање пехара?

СТАРЧЕВИЋ: Имамо одличну ситуацију да се кроз добре припреме приближимо довољном квалитету, који ће нам омогућити да будемо конкурентни за освајање једног од ова два трофеја. Умногоме то зависи и од жријеба, али не треба заборавити да је Крупа против најквалитетнијих екипа до сада играла веома добро и била им је конкурентна.

* ГЛАС: Добри резултати су мамац за бројне менаџере на мечевима Крупе. Колико је реално да већ ове зиме буде направљен бар један инострани трансфер и ко је у овом тренутку најближи одласку?

СТАРЧЕВИЋ: На мом првом састанку са челницима Крупе 2014. године смо рекли да ћемо или индивидуално или колективно отићи у Европу, и наша је тежња свих ових година била да то и остваримо. У прилогу остварења тог нашег циља су и ови резултати који су привукли велики број менаџера и који посматрају наше најбоље играче Александра Вукотића, Елвира Кољића, Ајдина Реџића и Ирфана Јашаревића. Ипак, у овом тренутку најближи одласку су Вукотић и Кољић.

* ГЛАС: У августу сте именовани за селектора репрезентације Републике Српске до 21 године. Да ли сте задовољни виђеним до сада?

СТАРЧЕВИЋ: Веома је битно да најбољи млади играчи, прије свега из Прве лиге Републике Српске, кроз селективна окупљања виде како треба да буде организован рад у врхунском клубу. Због тога свако окупљање максимално користимо за едукацију у том смјеру. С друге стране, и селектор младе репрезентације БиХ Винко Мариновић с обзиром на густину термина, не може да испрати све те младе играче, тако да су ова селективна окупљања усмјерена у том смјеру. Тако се на најлакши начин на једном мјесту ови младићи презентују селектору младе репрезентације БиХ и тако добију прилику да постану кандидати и за ову селекцију. А да квалитет постоји показала је утакмица против Спартака у Суботици, гдје су млади репрезентативци Александар Војновић, Стојан Максимовић, Дамјан Крајишник и Јово Лукић на себе скренули пажњу скаута суперлигашких клубова Србије који су били на тој утакмици.

Супруга

* ГЛАС: Мало је познато да се и Ваша супруга Рене бави тренерским послом у којем јој и Ви помажете. Како успијевате у томе?

СТАРЧЕВИЋ: Моја супруга већ дуги низ година води Балетски студио "Алегро", али пун погодак је био улазак у ритмичку гимнастику 2008. године. У девет година Клуб ритмичке гимнастике "Алегро" постао је препознатљив у цијелом региону, јер су талентоване дјевојчице са територије града Бањалука кроз континуитет тренинга постале доминантне у БиХ. Тренутно у клубу има близу 200 дјевојчица узраста од четири до 15 година. Потребно је доста воље и труда, али стижемо све.

Борац

* ГЛАС: Дуго година сте провели у Фудбалском клубу Борац. Како оцјењујете тренутну ситуацију на Градском стадиону?

СТАРЧЕВИЋ: Веома је битно и за фудбал Бањалуке, али и Републике Српске и БиХ, да се Борац вратио у Премијер лигу БиХ. Велики клубови као што је Борац морају бити носиоци развоја фудбала на свим тим нивоима. Можда је ове сезоне било прерано да Борац конкурише за највиша мјеста у Премијер лиги БиХ, али се надам да ће брзо изаћи из резултатске кризе и поставити се на мјесто гдје треба и да буде, а то је сам врх елите.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.