Мирослав - Мута Николић о тајни слободних бацања за Глас Српске: Пенали праве разлику између врхунских и половних играча

Италијански крилни играч који наступа за Фенербахче у Евролиги и турском првенству промашио је само једном из 50 покушаја (Евролига 19/19, Турска 30/31) и потпуни је контраст у односу на саиграча Јана Веселог којем су слободна бацања права ноћна мора. Летећи Чех у Евролиги шутира свега 56,8 одсто и један је од најгорих у овом статистичком параметру. Фрапантан податак је да плејмејкер Панатинаикоса Ник Калатис шутира свега 43,5 одсто (20/46), а убитачни стријелац Алесандро Ђентиле мизерних 52,3 (20/39). Тренер Динамика Мирослав Мута Николић који је истовремено и асистент српског селектора Александра Ђорђевића каже за Глас Српске да се у његово вријеме нису бацале "цигле" са пенала.

- Проблем је што данас кошарку играју само атлете. Пажњу највише посвећују физичкој спреми и мишићима па центри од 215 цм трче као бекови. Пре је у свакој екипи био играч који је могао да убаци 50 поена и није се дешавало да промаши отворен шут. Сада имате ситуације када је играч сам у корнеру и погоди таблу, а исти проблем имају и када шутирају слободна бацања. Узмимо пример Радмила Мишовића, тај човек никада није промашивао и неко данас каже како не би могао да игра садашњу кошарку, јер су јаче одбране. Свако време носи своје, али велики асови би се лако прилагодили и опет били доминантни - рекао је Николић.

Датоме је током цијеле каријере неумољив извођач слободних бацања и неколико пута је сезону завршавао без промашаја, али на мањим узорцима. Посебно импресиван у овој категорији је и бек ЦСКА Нандо де Коло, јер изнуђује много личних грешака, а промашио је само четири пенала од 93 шутнута. Француз је у Евролиги извео 62 пенала више од Датомеа, а и даље држи врхунски проценат (95,7%).

- Де Коло је класа, страшан играч. Пенали често праве разлику између врхунских и половних играча. Већина их погађа на тренингу, али није исто у празној и пуној дворани када се ломи утакмица. Ту се види ко је какав играч или шутер. Велики играчи преузму одговорност и када је најважније убаце два пенала или колико је потребно - казао је Николић.

Још као члан Партизана Богдан Богдановић је послије меча са ЦСКА који су "црно-бијели" добили, изјавио како је некада лакше погодити тројку са осам метара преко руке, него два пенала када се одлучује о побједнику. Иако са линије за слободна бацања играч има отворен поглед ка кошу, сигурно да није лако убацити лопту кроз обруч, јер под великим притиском рука умије да се скрати.

- Најважнија је концентрација и психа. Играч мора да намести главу и блокира спољне утицаје. То су ствари које су неопходне када је велики набој, али на тренингу мора много да се вежба. Послије милион понављања долази до аутоматизма и онда се механички погађа. Кошаркаши то често не схватају па онда на тренингу ноншалантно одрађују такве вјежбе. Неки играчи једноставно немају руку и нису рођени као шутери па онда вјежбом могу да се поправе само до неког нивоа. Има и других случајева, сви знају да Дражен Петровић није ништа могао да погоди па је напорним радом постао врхунски шутер - додао је Николић.

Доста проблема са пеналима има плец Црвене звезде Стефан Јовић, јер шутира свега 61,2% што је заиста слабо. Са друге стране одличан је Марко Гудурић (86%), док је испред њега Милош Теодосић (89,9%). Некадашњи организатор игре Звезде и Партизана, а сада члан Манресе Александар Цветковић најбољи је "пеналџија" у најјачој шпанској Ендеса лиги, јер је дао 45 од 46 слободних бацања. У АБА лиги Немања Врањеш није промашио ниједно бацање (28/28), док је Вук Радивојевић најбољи у дресу Игокее са 85 одсто прецизности. Најбољи српски шутер свих времена Предраг Стојаковић двије сезоне предводио је НБА лигу у овом параметру, док је Шпанац Хозе Мануел Калдер као члан Торонта сезону завршио са само три промашаја из 159 шутева. Посебан квалитет је изнуђивање фаула, а ту предњаче Џејмс Харден у НБА лиги и Кит Ленгфорд у Евролиги. Бек Уникса је извео 152 пенала, чак 51 више од другопласираног Бреда Вонамејкера, а одиграо је утакмицу мање.

Промјена механике шута

Свједоци смо да играчи понекад мијењају механику шута, неки чак и шутерску руку (Тристан Томпсон из Кливленда), а Мирослав Николић има своју теорију за то.

- Играчу можеш да мењаш шут до 18 године (оп. а. Веселом у Вашингтону три пута мијењали), али после никако. Највише волим када ми дође дете са 14-15 година и ништа не зна па га онда полако обучавам - рекао је Николић.

Кораћ, Бери, Онуаку...

Радивој Кораћ је слободна бацања шутирао на специфичан начин, са двије руке испод трупа. У једној емисији је нанизао 100 погођених пенала, а на исти начин је шутирао легендарни Рик Бери па је други најбољи извођач у историји НБА лиге (први је Стив Неш). Очеву фору украо је Кењон који студира на Флориди и оборио је рекорд Гејторса са 39 погођених пенала у низу. Ову неконвенцијалну методу користи и центар Хјустона Чинану Онуаку, а о сличном потезу могли би да размисле Андре Драмонд, Деандре Џордан и слични.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.