Алекса Вукановић, фудбалер катарског Ум-Салала, за "Глас Српске": Комана најтеже било чувати

Истакао је ово у интервјуу за "Глас Српске" поливалентни фудбалер катарског Ум-Салала Алекса Вукановић, тренутно на одмору у Војводини, наглашава да посебно памти дане проведене на "Маракани".

Ипак, како каже, пут до дреса највећег српског клуба није био посут ружама, јер је прошао све рангове како би играо најелитније европско такмичење, а касније и у иностранству.

ГЛАС: Јесте ли могли сањати да ћете из родне Гајдобре и Бачке Паланке постати миљеник "делија" и оставити упечатљив траг у Црвеној звезди?

ВУКАНОВИЋ: Пут није био лак, из свог села, преко Челарева и Бачке фудбалски пут ме је одвео у Крушевац. У Напретку ми је било лепо, ту сам одиграо феноменалне две и по године и где сам се осећао одлично. Видела ме Црвена звезда, иако сам имао доста понуда тада и из иностранства, али када те зове Звезда то се не може одбити. Све смо се договорили у 20 минута. То су биле три прелепе године у Звезди.

ГЛАС: Дали сте гол и Партизану, ипак онај против Јанг Бојса претпостављам остаће у трајном сјећању свим звездашима? Је ли то најдражи Ваш тренутак у професионалној каријери?

ВУКАНОВИЋ: Тај гол за Лигу шампиона ми је најдражи. То се не дешава сваки дан. Са доста рада и доста муке смо дошли до ЛШ. Пут није био лак, а морам да напоменем да су ту били и наши верни навијачи као 12. играч. Био је ту и онај антологијски меч против Копенхагена. Прекретница за европски искорак је тај меч против Јанг Бојса 1:1.

ГЛАС: Ко је на вас за четири године у Звезди оставио упечатљив траг. Ко је највећи мајстор на терену, било је ту пуно добрих играча?

ВУКАНОВИЋ: Сваке године је било добрих играча, али морам да издвојим  Марка Марина који је велики професионалац и који с лоптом ради све што замислите. Ту су у сваком случају и Александар Катаи и Милан Иванић који могу да играју у лигама петица без проблема. Пуно је прошло и младих играча са много потенцијала и биће их сигурно пуно и у будућности.

ГЛАС: Након Звезде идете у Кину? Какав Вам се чини квалитет фудбала у најмногољуднијој земљи на свијету?

ВУКАНОВИЋ:Када сам завршио са Звездом добио сам понуду из Кине, јер сам имао жељу да осјетим какав је тамо квалитет фудбала, али и како се живи. Није као у Европи другачији је систем фудбала, али задовољан сам био и са условима и оним што сам осетио у овој земљи. Ту је доста познатих играча који су играли и у највећим клубовима на свету као што су рецимо Оскар и Фелаини.

ГЛАС: За клуб Меизхоу Хакка постигли сте девет голова. По чему памтите тај период? Како сте се навикли на њихову храну?

ВУКАНОВИЋ: На почетку није било лако, пошто је била и пандемија вируса корона и карантин. Морам рећи да је трајао процес адаптације, а другачија је и храна. Свакако да постоје и ресторани са европском, мада није лоша ни кинеска, може се изабрати. Све је другачије, али опет велико и лепо искуство за мене.

ГЛАС: Сада  је ту нови изазов. Катарски Ум-Салал и одмах сте затресли мрежу?

ВУКАНОВИЋ: Прва утакмица и одмах победоносни гол, баш ме обрадовао такав почетак.  И ова лига је квалитетна, има пуно добрих играча као што су Мартинез, Казорла, Пасторе. У Катару се игра доста спорији фудбал него у Кини, али опет странци праве разлику баш као и у Кини.

ГЛАС: Знамо да је фолклор Ваша велика љубав. Колико је важно одрастати уз КУД да бисмо сачували нашу традицију и обичаје?

ВУКАНОВИЋ: Фудбал и фолклор моје су двије велике љубави. Од 1999. године па ево до данас, члан сам КУД-а "Благоје Паровић" из Гајдобре. Фолклор никад не бих мењао, а чим сам у селу или близу увек дођем. Сада спремамо и годишњи концерт 12. јула за Петровдан, сеоску славу. Имамо турнеје и међународна путовања.

ГЛАС: Вучете коријене из Херцеговине. Пуно је познатих који су овај дио Српске напустили, па касније из Војводине винули се у свјетске висине, посебно у спорту?

ВУКАНОВИЋ: Херцеговачки гени и упорност коју имамо дају нам велику шансу да направимо озбиљне резултате. Нико нема упорност као ми,  по томе се разликујемо од других. У целој Херцеговини пуно је моје родбине, планирам ово лето да дођем до Херцеговине како имам мало дужу паузу да видим  родбину.

ГЛАС: Воле ли дјеца довољно спорт, ако видимо да све више користе мобилне телефоне, а мало времена проводе на игралиштима?

ВУКАНОВИЋ: Има и даље деце који воле спорт, мада су телефони и будалаштине узеле примат. Мислим да ће се деца временом вратити на терене, да уживају уз спорту и фолклор.  Надам се да ће се то променити због идућих генерација.

Планови

ГЛАС: Планови за будућност и да ли ће Алекса Вукановић може још једном обући дрес Црвене звезде?

ВУКАНОВИЋ: Никад се не зна да ли ћу доћи у Звезду као играч, али оно што је сигурно је да ћу бити увек на популарном "северу" као навијач. Наравно да бих волио још једном заиграти у најдражем дресу, да чујем хук са трибине и отрчим ка њима када постигнемо гол, али никад се не зна. Захвалан сам за све што сам до сада имао и што сам урадио. Све што сам помислио, то ми се остварило. Можда некад завршим и у лигама петице ко зна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.