Aleksa Vukanović, fudbaler katarskog Um-Salala, za "Glas Srpske": Komana najteže bilo čuvati

Istakao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" polivalentni fudbaler katarskog Um-Salala Aleksa Vukanović, trenutno na odmoru u Vojvodini, naglašava da posebno pamti dane provedene na "Marakani".

Ipak, kako kaže, put do dresa najvećeg srpskog kluba nije bio posut ružama, jer je prošao sve rangove kako bi igrao najelitnije evropsko takmičenje, a kasnije i u inostranstvu.

GLAS: Jeste li mogli sanjati da ćete iz rodne Gajdobre i Bačke Palanke postati miljenik "delija" i ostaviti upečatljiv trag u Crvenoj zvezdi?

VUKANOVIĆ: Put nije bio lak, iz svog sela, preko Čelareva i Bačke fudbalski put me je odveo u Kruševac. U Napretku mi je bilo lepo, tu sam odigrao fenomenalne dve i po godine i gde sam se osećao odlično. Videla me Crvena zvezda, iako sam imao dosta ponuda tada i iz inostranstva, ali kada te zove Zvezda to se ne može odbiti. Sve smo se dogovorili u 20 minuta. To su bile tri prelepe godine u Zvezdi.

GLAS: Dali ste gol i Partizanu, ipak onaj protiv Jang Bojsa pretpostavljam ostaće u trajnom sjećanju svim zvezdašima? Je li to najdraži Vaš trenutak u profesionalnoj karijeri?

VUKANOVIĆ: Taj gol za Ligu šampiona mi je najdraži. To se ne dešava svaki dan. Sa dosta rada i dosta muke smo došli do LŠ. Put nije bio lak, a moram da napomenem da su tu bili i naši verni navijači kao 12. igrač. Bio je tu i onaj antologijski meč protiv Kopenhagena. Prekretnica za evropski iskorak je taj meč protiv Jang Bojsa 1:1.

GLAS: Ko je na vas za četiri godine u Zvezdi ostavio upečatljiv trag. Ko je najveći majstor na terenu, bilo je tu puno dobrih igrača?

VUKANOVIĆ: Svake godine je bilo dobrih igrača, ali moram da izdvojim  Marka Marina koji je veliki profesionalac i koji s loptom radi sve što zamislite. Tu su u svakom slučaju i Aleksandar Katai i Milan Ivanić koji mogu da igraju u ligama petica bez problema. Puno je prošlo i mladih igrača sa mnogo potencijala i biće ih sigurno puno i u budućnosti.

GLAS: Nakon Zvezde idete u Kinu? Kakav Vam se čini kvalitet fudbala u najmnogoljudnijoj zemlji na svijetu?

VUKANOVIĆ:Kada sam završio sa Zvezdom dobio sam ponudu iz Kine, jer sam imao želju da osjetim kakav je tamo kvalitet fudbala, ali i kako se živi. Nije kao u Evropi drugačiji je sistem fudbala, ali zadovoljan sam bio i sa uslovima i onim što sam osetio u ovoj zemlji. Tu je dosta poznatih igrača koji su igrali i u najvećim klubovima na svetu kao što su recimo Oskar i Felaini.

GLAS: Za klub Meizhou Hakka postigli ste devet golova. Po čemu pamtite taj period? Kako ste se navikli na njihovu hranu?

VUKANOVIĆ: Na početku nije bilo lako, pošto je bila i pandemija virusa korona i karantin. Moram reći da je trajao proces adaptacije, a drugačija je i hrana. Svakako da postoje i restorani sa evropskom, mada nije loša ni kineska, može se izabrati. Sve je drugačije, ali opet veliko i lepo iskustvo za mene.

GLAS: Sada  je tu novi izazov. Katarski Um-Salal i odmah ste zatresli mrežu?

VUKANOVIĆ: Prva utakmica i odmah pobedonosni gol, baš me obradovao takav početak.  I ova liga je kvalitetna, ima puno dobrih igrača kao što su Martinez, Kazorla, Pastore. U Kataru se igra dosta sporiji fudbal nego u Kini, ali opet stranci prave razliku baš kao i u Kini.

GLAS: Znamo da je folklor Vaša velika ljubav. Koliko je važno odrastati uz KUD da bismo sačuvali našu tradiciju i običaje?

VUKANOVIĆ: Fudbal i folklor moje su dvije velike ljubavi. Od 1999. godine pa evo do danas, član sam KUD-a "Blagoje Parović" iz Gajdobre. Folklor nikad ne bih menjao, a čim sam u selu ili blizu uvek dođem. Sada spremamo i godišnji koncert 12. jula za Petrovdan, seosku slavu. Imamo turneje i međunarodna putovanja.

GLAS: Vučete korijene iz Hercegovine. Puno je poznatih koji su ovaj dio Srpske napustili, pa kasnije iz Vojvodine vinuli se u svjetske visine, posebno u sportu?

VUKANOVIĆ: Hercegovački geni i upornost koju imamo daju nam veliku šansu da napravimo ozbiljne rezultate. Niko nema upornost kao mi,  po tome se razlikujemo od drugih. U celoj Hercegovini puno je moje rodbine, planiram ovo leto da dođem do Hercegovine kako imam malo dužu pauzu da vidim  rodbinu.

GLAS: Vole li djeca dovoljno sport, ako vidimo da sve više koriste mobilne telefone, a malo vremena provode na igralištima?

VUKANOVIĆ: Ima i dalje dece koji vole sport, mada su telefoni i budalaštine uzele primat. Mislim da će se deca vremenom vratiti na terene, da uživaju uz sportu i folklor.  Nadam se da će se to promeniti zbog idućih generacija.

Planovi

GLAS: Planovi za budućnost i da li će Aleksa Vukanović može još jednom obući dres Crvene zvezde?

VUKANOVIĆ: Nikad se ne zna da li ću doći u Zvezdu kao igrač, ali ono što je sigurno je da ću biti uvek na popularnom "severu" kao navijač. Naravno da bih volio još jednom zaigrati u najdražem dresu, da čujem huk sa tribine i otrčim ka njima kada postignemo gol, ali nikad se ne zna. Zahvalan sam za sve što sam do sada imao i što sam uradio. Sve što sam pomislio, to mi se ostvarilo. Možda nekad završim i u ligama petice ko zna.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.