Манастир на Цетињу 4. јануара обиљежио дан оснивања: Дуже од пет вијекова бедем православља
ЦЕТИЊЕ - Подно Ловћена и Иванових корита већ дуже од пет вијекова стоји величанствено камено здање цетињског манастира, једне од највећих православних светиња, бедема православља, центра српске духовности и црногорске државности. Посвећен празнику Рођења пресвете Богородице, пркоси временима и освајачима, али и свједочи о снази православног хришћанства.
У овој православној светињи подигнутој 1484. године столовали су владари и митрополити црногорски, касније црногорско-приморски, а поред богате ризнице и нетрулежних моштију светог Петра Цетињскога, у манастиру се чувају и двије највеће хришћанске светиње: десница светог Јована Крститеља и честица Часног крста на којем је разапет Исус Христ. Због богате историје, али и великих реликвија, ово здање постало је мјесто ходочашћа којем приступају вјерници свих конфесија из цијелог свијета.
Протосинђел Јустин Мреновић за “Глас Српске” истиче да је цетињски манастир од оснивања био брана православља од унијаћења и исламизације, мјесто ширења вјере, одбране отаџбине и описмењавања народа. Како на почетку 4. јануара прије 537 година, тако и данас.
- Зетски, а касније црногорско-приморски митрополити су столовали у овом манастиру, а он је од почетка био светионик слободе и вјере Христове. Његов оснивач је Иван Црнојевић, који је до краја живота остао у манастиру, а неколико вијекова касније на трону цетињских митрополита у овом манастиру сједили су свети Петар Цетињски, свети Петар Ловћенски Тајновидац, а и по одвајању свјетовне од духовне власти, црногорски митрополити остају у овом манастиру и он наставља да буде мјесто сабирања вјерника, мјесто одбране и народних сабора - казао је Јустин.
Изглед храма је специфичан и већ на први поглед видљив је савршен спој крепке духовности и кршне снаге, али од свих искушења сачувале су га велике реликвије које се у овом бедему чувају. Готово филмска је прича о томе како је десница Јована Крститеља дошла у манастир, толика да би о томе могле да се напишу књиге. И вјероватно да није могло бити бољег скровишта од нацифашистичких снага, а касније комунистичког јарма који је у Црној Гори био израженији него било гдје од Вардара до Триглава.
- Када смо 2010. године пресвлачили тијело светог Петра Цетињског, први пут након скоро два вијека, видјели смо да су мошти потпуно нетрулежне, а из њега чак извире миро. На грудима овог положена је и десница Светог Јована и честица Часног крста, због чега манастиру с поштовањем приступају људи из читавог свијета. Што је већа светиња, то је и искушење веће, али уз Божију помоћ, све те недаће смо побиједили - истакао је Јустин.
Додао је да је највећа жал што заједно са тим светињама није и икона Богородице Филермосе, коју су комунистичке власти пренијеле у оближњи музеј и изразио наду да ће икона бити враћена тамо гдје припада.
На крају треба истаћи да је од 1493. до 1496. године при овом манастиру радила чувена Цетињска штампарија, најстарија у српским земљама.
Амфилохије
Протосинђел Јустин истиче да су у цетињском манастиру столовали мудри владари и митрополити, а један од примјера је и блаженопочивши митрополит Амфилохије, који је, достојан својих претходника, из овог манастира покренуо величанствене литије и промјене у Црној Гори.
- Као што су то некада радили цетињски митрополити, и митрополит Амфилохије је свој народ повео у слободу и освијетлио Христов пут црногорском народу - рекао је Јустин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
