Како је сукоб Грчке и Турске постао ново европско жариште

У аугусту су се у источном Средоземљу један турски и грчки ратни брод опасно приближили један другоме. Француска је у знак подршке Грчкој послала своје ратне бродове у то подручје. Тиме су три НАТО партнера била укључена у инцидент, пише ДЊ.

Вјечити сукоб око острва

Спор око налазишта плина у источном Средоземљу тиња већ мјесецима. Најновији развој догађаја је алармирао Европску унију и Њемачку као тренутно предсједавајућу Савјетом ЕУ-а.

"Актуална ситуација је игра с ватром и најмања искра може изазвати катастрофу", рекао је министар вањских послова Хеико Маас након разговора с представницима грчке и турске владе.

Коријен сукоба лежи у уговорима старим готово 100 година. Након Првог свјетског рата је Споразумом из Лозанее дефинисано подручје данашње Турске. Насљедница Османског царства је изгубила готово сва острва у Егејском мору који су припали Грчкој. Атина и Анкара се од тог раздобља свађају око искључивих привредних зона око острва и турске обале.

Ове свађе су 1996. готово довеле до отвореног ратног сукоба када су се турски специјалци искрцали на један ненасељено грчко острво. ЕУ је 2000. још једном дефинисала максималну поморску границу и то у корист Грчке. Но већ неколико година турски предсједник Реџ Ердоган тражи нову дефиницију споразума. Грчка у исто вријеме устрајава на актуалном стању и жали се на Ердоганове фантазије о Турској као велесили.

Замрзнути проблем зван Кипар

Даљња јабука раздора је Кипар чији сјеверни дио је Турска окупирала 1974. Овај сукоб већ деценијама нагриза односе Турске и ЕУ-а, поготово откако је 2004. остатак Кипра примљен у Европску унију. Сада Турска додатно долијева уље на ватру пробним бушењима у мору испред окупираног сјеверног Кипра.

САД су реаговале тако да су Кипру укинуле ембарго за оружје. Турци су се повукли након што је Вашингтон послао неколико ратних бродова у ово подручје. Треба напоменути и да је америчка компанија Ексон Мобиле ту активна.

Турска је у децстуденом прошле године с Либијом потписала "Меморандум о разумијевању" који Турској гарантује економско кориштење практички од Крете до Кипра. ЕУ је наравно протестовала и поставила питање како Либија и Турска без међународне потпоре могу договарати нешто на штету треће стране.

Нови клуб Мед

Као одговор на споразум Турске и Либије, Атина је с Египтом потписала сличан споразум који наравно протувријечи оном између Турске и Либије. Грчка и Кипар су осим тога с Израелом потписале споразум о градњи плиновода који би у потпуности заобилазио Турску и њезине интересе.

Ту је још и Плински форум за источно Средоземље (ЕМГФ) којем припадају Грчка, Ципар, Израел, Египат, Италија, Јордан и Палестина али не и Турска. Анкара ову групу назива "антитурским форумом". У међувремену се овој "антитурској алијанси" придружили и Уједињени Арапски Емирати који се виде као ривали Турској и које смета кокетирање Анкаре с исламистичким скупинама попут Муслиманске браће.

Турска у изолацији

У оваквој ситуацији се Турска налази леђима уза зид. Но Анкара има разлога бити незадовољна начином на који је ријешено кориштења њезиног сусједног поморја и своје незадовољство би могла изнијети и пред Међународни суд у Хагу.

Но умјесто тога Ердоган игра на карту агресије и војним средствима покушава оживити некакав великотурски сан. Но националистички тонови из Анкаре доприносе само томе да се редови против Турске збијају.

Након разговора с њемачким колегом Маасом турски министар вањских послова Мевлут Чавушоглу је сигнализирао посредовање ЕУ-а у сукобу с Атином. ЕУ се међутим налази у неугодном положају: с једне стране Брисел се према Анкари односи у рукавицама јер страхује од пуцања споразума о задржавању избјеглица с Турском. С друге стране је обавезна заузети страну својих чланица Грчке и Кипра.

Краткорочно би напетост могла бити смањена приближавањем Турске ЕМГФ-у. Но дугорочно ће помоћи само међународни преговори о надлежностима у регији кад је у питању поморско право.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.