Дивљи запад изњедрио необичне и занимљиве ликове: Данас лопов, сутра покајник

Након дијела живота проведеног са прстом на обарачу, пљачкаши, револвераши и убице са Дивљег запада би одједном нестали без трага. Дане своје “пријевремене мировине” су проводили на мјестима која су звали рупама, а то је најчешће био неприступачни кањон, пећина или напуштена колиба у планини. Боље је сачекати и годинама ако треба, док потјернице не застаре, хајке посустану и утјеривачи правде на њих забораве, преокупирани недјелима нових лоших момака. Опрезно трошећи своју “уштеђевину” дружили су се са природом и животињама.

Самоћа рађа мисао, мисао рађа одлуку, а одлука налаже акцију.

“Дакле, пошто ћу сутра да станем пред Створитеља, морам још на овом свијету да колико могу олакшам савјест, чинећи само добра дјела.” Тиме би се често води неко од њих. Затим би се појавио на непознатим мјестима, преобличен и под другим именом, често и безимен. Оваквих ликова има много у романима Зејна Греја, а у причама Брета Харта (1836-1902) изузетак је онај калифорнијски судија који у истом времену живи два лика: дању дијели правду, а кад падне ноћ, ставља маску и одлази у кланац да вреба и пљачка поштанске кочије.

“Зовите ме Шејн”, рекао је коњаник луталица који се 1889. године у Вајомингу зауставио на фарми породице Стерит. Сазнавши да њихов комшија, ренџер Флечер чини све да Стериту преотме посјед, Шејн је устријелио Флечера, његовог револвераша Вилсона и дућанџију Графтона, а затим се вратио онамо одакле је и дошао - Недођим. Безимени покајник-осветник.  Шејнов наук био је “оружје у руци је зло или добро, зависи какав је човјек који га држи”.

Године 1949. писац Џек Шајфер је објавио роман “Шејн”. Био је то јефтин свезак меких корица, један од стотињак какви се годишње појављу на киосцима. А онда је Холивуд у малом роману осетио велику филмску прилику и дао се на посао. Тако је 1953. године снимљен “Шејн”, један од најславнијих вестерна, у којем је редитељ  Џорџ Стивенс увелико одступио од романа, дајући главном јунаку митску димензију.

Поред Ђулијана Ђема и Лија Ван Клифа, Клинт Иствуд је био најзапосленији глумац у “шпагети” вестернима које су шездесетих  година Италијани снимали у Шпанији. Касније и сам редитељ Иствуд је режирао неколико вестерна у којима је препознатљив утицај стила његових италијанских узора - Етореа Сколе, Серђа Солиме, Дуча Тесарија,а  више од свих славног Серђа Леонеа. Иствудов вестерн “Непознати заштитник” је на тему “Шејна”, што казује да Иствуд није могао да остане имун на дражи великана класике.

Зејн Греј

Зејн Греј (1872-1939) није био велики писац, али је са својих стотину вестерн романа био марљив произвођач занимљивог материјала за читање. У његовој прози нема насиља, а био је добар зналац прилика, пошто је у младости пропутовао Запад, много тога доживио и забиљежио.

(За “Глас Српске” написао Велимир Бојко)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.