Чаробне плаже и чисто црногорско море зачињени искреним гостопримством ФОТО

Свјетлана Ђуричић
Foto: С. Ђуричић

Црна Гора, традиционално најчешћи и најдражи избор туриста из Републике Српске и БиХ, и ове године широм отворених руку дочекује све заљубљенике у чисто море, добру храну и искрено гостопримство.

Новинари из Републике Српске имали су прилику да отворе сезону авионских летова из Бањалуке према Тивту и да посвједоче да су домаћини у Црној Гори спремни за љето за памћење.

Лет од Бањалуке до Тивта траје 40 минута, а повратна карта кошта 110 евра. Иако је почетак сезоне туристи увелико стижу, а по свему судећи, 2023. могла би да надмаши и резултате из рекордне, 2019. године.

- Према подацима из локалних туристичких организација, у Црној Гори је више од 50.000 туриста, што је за девет одсто више у односу на рекордну 2019. и око 20 одсто више у односу на 2022. Отворили смо нове летове и нове дестинације, а гости из региона су наши најдражи гости - каже директорица Националне туристичке организације Црне Горе Ана Трипковић Марковић.

У "Словенској плажи", једном од најпознатијих смјештаја у Будви спремно су дочекали прве туристе. "Словенска плажа" дио је хотелске групе "Будванска ривијера", у оквиру којег су хотели "Александар" и "Могрен" у Будви, те "Палас" и "Кастелластва" у Петровцу.

- Можемо се похвалити добром предсезоном, а и сезона обећава. У "Словенској плажи" има много туриста, а кад се напуни ово насеље, које је највеће и има 1.016 смјештајних јединица, кажу да ће цијела сезона у Будви бити добра - наводи ПР "Будванске ривијере" Јелена Калуђеровић.

Будва, драгуљ црногорске обале, туристима нуди атрактиван ноћни живот и чаробне плаже. Почетком јуна угостили су око 19.000 туриста. У Старом граду можете видјети уске камене улице и пролазе те шармантне тргове. Панорамска вожња бродом одвешће вас до острва "Свети Никола", а незаобилазна је посјета Пржну, Милочеру и "Светом Стефану".

Љубица Прибиловић из пи-ар службе Туристичке организације Будва каже да је структура гостију шаролика.

- У хотелима су углавном туристи са запада, Њемачке, Француске, али и Израела, Турске, БиХ, Србије, Пољске, док у приватном смјештају доминирају туристи из Русије, Украјине, Србије, БиХ - каже Прибиловићева.

У Тивту смо посјетили Међународни карневал, који је на улице и градску риву Пине измамио бројне посјетиоце. Креативност је публици показало више од 300 учесника из 15 земаља, између осталог, Бразила, Боливије, Чилеа, Арубе, Италије, Њемачке, Турске, Шведске. У склопу карневала одржана је и "Машкарана бубијада", сусрет власника "фолксваген" олдтајмера. Туриста из Њемачке Филип Грусе одушевљен је Тивтом и околином, а нарочито карневалом.

- Наша музичка група, маскирана у гусаре, наступила је на карневалској бини. Провели смо се фантастично. Нико нам није рекао да је овако лијепо овдје! Мјештани су врло љубазни - одушевљено прича Грусе.

Директорица Туристичке организације Тиват Нина Лакичевић каже да Тиват нуди прелијепе и чисте плаже те многе знаменитости.

- Почетком сезоне имали смо око 4.000 гостију, што је за четири одсто више у односу на 2022, а девет одсто више од 2019. Инфлација је умногоме утицала па ове сезоне имамо поскупљење смјештаја од 20 одсто - каже она.

У Тивту има 20 хотела, од чега је 80 одсто са четири или пет звјездица. Двије марине, Порто Монтенегро и Луштица Беј умногоме су допринијеле развоју туризма у Тивту. Порто Монтенегро представља прву луксузну марину на Јадрану па је омиљено мјесто за усидрење скупоцјених јахти. Ова раскошна марина некада је била војно бродоградилиште. Спектакуларна архитектура чини га аутентичним и заносним, а квадрат стана у овом луксузном дијелу Тивта кошта 10.000 евра.

Котор је познат по средњовјековној архитектури и историји дугој 25 вијекова, а највише се истиче Стари град, окружен импресивним зидинама.

Доминира торањ са сатом, зграда Наполеоновог позоришта, стуб срама, двије православне цркве, Светог Николе и Светог Луке, катедрала Светог Трипуна, црква Свете Кларе и бројне друге грађевине. Сви тргови су се некада звале пјаце (пијаце), а те називе задржали су до данас (пјаца од брашна, пјаца од млијека...), док најужа улица носи назив "Пушти ме проћ".

- Котор је прави драгуљ у црногорској круни, који је препун импресивних грађевина. Доминира архитектура барокног типа због реновација након великог земљотреса 15. априла 1979. године - каже туристички водич Татјана Миљановић.

Котор је по много чему сличан Венецији. Око двије трећине Старог града направљене су на тзв. шиповима. То су огромна дебла, пободена у тло и прекривена, јер је већи дио града грађен на каналима. У тим каналима обитава мноштво пацова и других штеточина, због чега мачке у Котору уживају посебан статус вијековима, а временом су постале симбол града и могу се срести у сваком дијелу Старог града.

Бјелила

Бјелила су мало сеоско рибарско мјесто на полуострву Луштица, свега 15 минута вожње од тиватског аеродрома. Избор је гостију који желе одмор и уживање у правом медитеранском угођају. Због мноштва извора и плодне земље, овај крај је раније био богат виноградима и баштама пуних стабала лимуна и наранџи. Бјелила носе назив по изворишту Фрутак, најпознатијем од многих слатководних извора у овом дијелу Тивта. Захваљујући њима, Бјелила имају једно од најчистијих мора на Јадрану. У давна времена Бокељке су овдје долазиле да перу, односно "бијеле" одјећу те је тако настао назив мјеста.

Душу овом мјесту дају камене рибарске куће, од којих су неке старе седам вијекова. Осим Бјелила, ту су и остала мјеста у насељу Кртоле - Радовићи, Калуђеровина, Какрц и Крашићи. Ако дођете на Луштицу, обавезно посјетите острва Госпа од Милости, "Свети Марко" и Острво цвијећа.

Чесма Карампана

У прошлости Котор се снабдијевао водом са извора Шкурда и Гурдић. Град је до почетка 19. вијека био без канализације, те је уведена само кишна канализација, а по кућама задржане сувозидне септичке јаме, фоше те се често мијешала вода за пиће са отпадним водама што је узроковало честе епидемије. На једној од специфичних тргова (пјаца) старог Котора доминира чесма Карампана. На њој су се окупљале праље и слушкиње из племићких кућа и препричавале догодовштине које су чуле и видјеле. Данас, "Карампана" јесте назив локалног листа који уређују сви који то желе, тако што достављају писма са забавним и шаљивим причама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана