Ужас звани тигрови убице

Ништа не може више узнемирити људе Сандарбанса, приобалног подручја сјеверног дијела Бенгалског залива, као ријеч тигар. Само спомињање његовог имена може проузроковати панику међу овим људима. У овом селу један рибар је изгледао прилично опуштено све док га нису питали да ли је тог јутра видио тигра. Чим је чуо питање промијенио је израз лица и одмах побјегао са крабама које је уловио.

- Уколико помињете ријеч тигар онда ће се он и појавити. То је разлог зашто људи неће да причају или одмах бјеже - каже старији локални водич.

Мало је људи у овом селу који нису били на неки начин жртве ове велике и застрашујуће животиње.

Нека подручја су више подложна нападима него друга. Од 2006. до 2008. године неколико људи је убијено у малом селу Јојмони смјештеном на обали ријеке Пашур. Током једног напада тигар је провалио кроз зидове направљене од бамбуса и зграбио је старицу од 83 године. Њен син Кришноподо Мондол чуо је вриску мајке.

- Отворио сам врата и полетио ка њеном кревету, али ње није било. Све што сам видио је био празан кревет - присјећа се Мондол.

Када је изашао видио је мајку како лежи испред куће. Била је повријеђена и одјећа јој је била растргана. Тигар ју је шчепао за десну страну главе и сломио јој лобању. Могла је да дише, али није реаговала на додир и глас и неколико тренутака касније је умрла.

- Када се сјетим те ноће једноставно не могу престати плакати. Још чујем њене вриске - каже Мондол.

Недуго након напада Кришноподо и његова жена су се преселили у кућу од бетона. Доста људи из Сандарбанса одлази до шуме и ријеке ради хране и зарађују новац од скупљања дивљег меда и рибарства. Често залазе и у подручја заштићена од UNESCO-а да би набавили дрва или ловили мање животиње и тако долазе у конфликте са тигровима.

Рибар Џамал Мохумад је кренуо у шуму и мање ријеке у потрази за храном, али је налетио на већег и страшнијег ловца.

- Стајао сам у ријеци и хватао крабе када је зарио канџе у моје ноге. Канџе су ушле дубоко у обје ноге и повукао ме је испод површине воде. Жестоко сам се борио и у једном тренутку сам заронио дубоко, на неких три метра дубине. Наставио сам да роним што сам брже могао и убрзо сам се нашао на другој страни ријеке. Када сам изронио тигра није било. Наставио сам да пливам низводно када сам наишао на чамац са рибарима - објашњава Џамал немили догађај.

Џамал је жива легенда у Сундарбансу, јер је успио да преживи три напада тигра. Прије седам година кренуо је у шуму да сакупи дрва када је у високој трави поред ријеке видио тигра како се сунча.

- Знао сам, уколико ме примијети, да ће ме сигурно напасти и зато сам се почео полако да се окрећем и удаљавам. Кад се одједном животиња појавила испред мене, заледио сам се. Знао сам да уколико покушам бјежати да ће ме сигурно растргнути - присјећа се срећни Индијац.

Учећи из два ранија сусрета одлучио је да примијени другу тактику.

- Пошто сам стајао испред њега почео сам да правим луђачке гримасе, испуштам чудне звукове и стварам буку - каже Џамал објашњавајући да се и тигар боји људи.

Дивља животиња му је затим пришла на метар удаљености и почела да риче на њега, а онда је он почео да риче на тигра.

Његова жена је чула буку и брзо је окупила сељане који су му пришли у помоћ. Били су толико гласни да је тигар побјегао. Џамал и данас одлази у шуму да сакупља дрва, али је много опрезнији и увијек носи сјекиру са собом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.