Ушао у шуму и 27 година није изашао из ње VIDEO

Оставио је свој ауто, са собом је понио само основне ствари за камповање, ушетао у шуму и из ње није изашао 27 година. Након што се намјерно загубио у шуми нашао је дио који ће постати његов дом - мала чистина у густој шуми око језера Норт Понд. Раширио је цераду између дрвећа, намјестио мали најлонски шатор и смјестио се. Био је скроз скривен од свијета, унпркос чињеници да је заправо боравио сам неколико минута хода од једне од стотина осталих малих љетних кућица које су биле разбацане уз језеро.

Најт је преживљавао тако што је проваљивао у кућице и локалне центре из којих је крао залихе. Увијек је узимао само оно што му је требало - храну, плин за кување, батерије и књиге. Покушавао је стално радити што мање штете, али велики број провала - више од хиљаду током свих тих година - узнемирио је власнике кућица, па су алармирали полицију, која је поставила замку и ухватила Најта на дјелу. Писац Мајк Финкел посјетио је Најта у затвору када је писао књигу о њему и његовом бијегу од свијета, “The stranger in the Woods: The Extraordinary Story of the Last True Hermirts”. Прво га је питао најочигледније - зашто је окренуо леђа свијета и отишао како би живио потпуно сам. “

“Најт је рекао да се осјећао јако неугодно стално окружен људима. Мислио сам да му се нешто догодило што је изазвало тај осјећај. Питао сам га је ли починио неки злочин, је ли га било нечега срамота, али упорно је тврдио да се ништа није догодило, већ је напросто осјетио јаку жељу да буде сам, као да му је цијело тијело говорило да ће му бити угодније ако живи одвојен од свијета”, рекао је Финкел за ББЦ.

Жеља је било толико јака да је провео готово три деценије, а да с никим није проговорио ниједну једину ријеч. Само једном је у тих скоро 30 година поздравио једног планинара на којег је случајно један дан налетио, негдје деведесетих година. Упркос томе што су зиме у Мејну јаке, температуре се знају спустити и до 20 испод нуле, Најт каже да никад није запалио ватру, јер се бојао да би дим могао привући нечију пажњу

“Пуно је тога у његовој причи занимљиво. Да усред зиме идете камповати у неку шуму у Мејну и цијелу ноћ проведете у шатору без ватрице, био бих импресиониран. Најт је то радио 27 зима”, каже Финкел.

Најт му је испричао да је умјесто гријања уз ватру ишао јако рано спавати, већ око седам навече, намјестио би будилицу у три ујутро, најхладније доба ноћи. У три сата би се устао и ходао до јутра, како би остао угријан. Финкела је занимало и како је проводио вријеме.

“Мало би читао књиге, мало рјешавао укрштенице, али те ствари није радио већину времена. Оно што је већину времена радио је 'ништа', није радио ништа”, испричао је.

Финкел је питао Книгхта да објасни то ништавило, то његово 'нечињење ничега'.

“Занимљиво је да ми је рекао да му никада није било досадно. Да никада није био усамљен. Каже да је било управо супротно, да се осјећао тотално повезан с цијелим свијетом”, прича Финкел.

Након што је ухапшен 4. априлаа 2013 године осуђен је на седам мјесеци затвора. У затвору га је посјећивао Финкел, који је добио дозволу да га може интервјуирати девет сати, али морао је долазити сваки дан по сат времена. Из тих разговора је и настала његова књига. Када су ухватили није био баш сигуран колико има година, јер је кроз године изгубио појам о времену, није ни знао која је тачно година. На питање полиције, која га је ухватила тако што је на подручју гдје је крао поставила камере, што ради у шуми, рекао је да је у шуми од катастрофе у Чернобилу. Тај догађај му је био временска референца.

Најт је рођен у Мејну, а након ухапшења је испричао да је његова породица била добра, али без емоција, па је као тинејџер пуно времена проводио сам. Испричао је полицији да није имао никаквих планова када је ушао у шуму. С никим се није поздравио и никога није обавијестио да одлази. Само је отишао.

Након изласка из затвора Најтт се вратио у родитељски дом и живи с мајком. Ради у братовом аутомеханичарском сервису. Отада више није био заинтересован за разговор с Финкелом, али он се један дан појавио у кући. Најт је био сам, а Финкел је за Атлантиц рекао како му се чинило да је Најт депресиван.

“Замолио ме да га више никад не контактирам, а његова задња реченица док сам одлазио била је: Недостаје ми шума”, рекао је Финкел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.