Како оцјењују, обустава рада из Кремља додатни је ударац за руску економију која је пред оштром рецесијом и очекује губитак од две године привредног раста као резултат епидемије вируса корона.

Руски законодавци одредили су да 24. јун буде нерадан дан због одржавања параде поводом 75 година од побједе у Другом свјетском рату, која је била заказана за национални празник 9. маја.

Нерадан дан био је и 1. јул како би то био посљедњи дан недјеље у којој је нација гласала на референдуму о уставним реформама.

Нерадни дани усред недјеље зауставили су привреду која је тек почела да се отвара након продуженог карантина у априлу и мају, кажу економисти.

Русија је већ "један од лидера" када су у питању плаћени празници, рекао је економиста Владимир Миклашевски за "Тхе Мосцоw Тимес".

Он процењује да је трошак оба празника достигао 300 милијарди рубаља у смислу изгубљене производње – или више од 8,5 милијарди долара током два дана.

Губитак би мого бити и двоструко већи јер, како каже, ресторани, сувенирнице и туризам нису могли да искористе повећање потрошње због рестрикција усљед вируса корона.

Хели Симола, виши економиста Института за привреде у транзицији Банке Финске, дао је грубу процјену да је тај губитак изнио око 0,4 одсто годишњег БДП-а Русије - око 6,8 милијарди долара, преноси Б92.нет.

Дмитриј Долгин, економиста ИНГ банке процјењује да је око једне трећине руске привреде морало да буде заустављено током тих додатних нерадних дана, углавном у производњи, грађевини, финансијском и образовном сектору.

"Укупни негативни ефекат два додатна нерадна дана могао би да изнесе око 1,5 одсто мјесечног БДП-а у јуни и јулу – или око 02-03 одсто годишњег БДП-а", рекао је он за "Тхе Мосцоw Тимес".

Изражено у новцу, то је еквивалент између 3,4 и 5,1 милијарду долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.