Најстарији икада откривен ДНК материјал пронађен на Гренланду

У оквиру истраживања, које траје још од 2006. године, научници су открили 41 узорак ДНК у стотину метара дебелом слоју седимената формације Кап Кобенхавен на сjеверу Гренланда.

Генетички материјал припадао је биљкама, животињама и микробима који су некада живjели у том подручју и савршено је очуван у пермафросту и леду.

Претходно најстарији пронађени узорак ДНК потиче од прије 1,2 милиона година из кости мамута пронађене у Сибиру.

У новој студији, објављеној 7. децембра у часопису Nature, истраживачи су изоловали и анализирали древне узорке ДНК и упоредили их са секвенцама познатих генома како би се утврдило којим организмима су припадали узорци.

Резултат је невјероватно разнолик екосистем који је укључивао птице, ирвасе, зечеве и, изненађујуће, мастодонте – групу изумрлих рођака слонова за које се сматрало да нису живјели толико сјеверно.

„Ново поглавље историје отворено је први пут и директно можемо да гледамо у ДНК давних екосистема“, каже вођа студије Еске Вилерслев, еволутивни еколог са Универзитета Кембриџ.

Мукотрпно истраживање

Фрагменти ДНК били су изузетно тешки за прикупљање и проучавање. Сваки дио генетичког материјала био је дужине „милионитог дијела милиметра“, што је додатно отежавало изоловање ДНК од слојева седимента без оштећивања.

Прикупљање седимента почело је 2006. године, али прије него што су из њега покушали да изолују ДНК, научници су одлучили да сачекају развој технологије.

„Тек са појавом нове генерације опреме за екстракцију и секвенцирање могли смо да лоцирамо и идентификујемо изузетно мале и оштећене фрагменте ДНК у седименту“, каже Курт Кјар, палеогеолог и генетичар са Универзитета у Копенхагену.

Осим бројних животиња, ДНК је такође открио присуство неколико врста дрвећа, бактерија и гљива. Нису сви узорци могли да буду упоређени са постојећим врстама, што указује да би могао да припада нечему до сада непознатом.

Слојеви откопаног седимента накупљали су се током периода од 20.000 година пре два милиона година. Током тог периода, подручје је било топлије за 10 до 17 степени Целзијусових у односу на данашњи Гренланд.

То показује да читав екосистем може да се појави и нестане због климатских промјена, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.