Инфлација у Италији – уље скоро немогуће наћи, а тамо гдје га има, кошта три пута више

Тамо гдје га има кошта три пута више, него раније. Становништво инфлацију осјећа у све већим цијенама и празнијим кесама, уз пораст цијена житарица. Док Индонезија блокира извоз уља од палме, а Индија жита, сиромашне земље ће бити све сиромашније, а богате ће осјетити несташицу. Свјетски програм за храну (World Food Programme – WFP) упозорава покреће "аларм глади у читавом свијету" већ 2023. године.

Италија годишње троши око 770.000 тона сунцокретовог уља, од чега увози чак 550.000 тона, 60 одсто из Украјине.

Више од 70 одсто сунцокретовог уља у овој земљи користи се за потребе пржења, мајонез, сосеве, намазе, кекс, као и друге производе који Италијани свакодневно купују.

Но, с обзиром на недостатак сировина, логичан је пораст цијена крајњег производа.

Карло Тампијери, предсједник "Аситола" и "Тампијери" групе, која је једна од највећих италијанских произвођача сунцокретовог уља, изјавио је за медије да су потрошачи из тог разлога увидјели да се цијена уља повећала за више од 50 одсто у врло кратком времену, што их је шокирало.

То значи и повећање цијена осталих производа, те су цијене порасле када је ријеч о скоро свим намирница.

Једна од највећих брига је и та што ће у Украјини бити врло тешко засијати сунцокрет, као и остале житарице у мају, те неће бити крајњег производа наредне јесени, односно кроз пар месеци.

Произвођачи покушавају да нађу сировине у Молдавији, Румунији, Бугарској и Мађарској.

"Тампијери" подсјећа и да сјемење и ђубриво у Украјину стижу из Русије, што више није случај.

Повратак палминог уља

И мада су до сада рекламе у медијима, када је ријеч о прехрамбеним производа, истицале да намирнице не садрже уље од палме, сада му се поново враћају, не би ли на тај начин замијенили сунцокретово уље.

Украјина је највећи узгајивач сунцокрета на свијету и за неколико седмица ће се потрошити све залихе.

Индонезија, која је први произвођач на свијету, 28. априла забранила је извоз уља од палме, јер на тај начин покушава да смањи повећање цијена од 40 одсто у земљи.

Индонезија забранила извоз палминог уља.

Из тог разлога је цијена уља од соје достигла историјски максимум на берзи у Чикагу.

Још на почетку ове године, Индонезија је ограничила извоз и одредила максимум својим становницима када је ријеч о куповини уља од палме.

Раст цијена уља

Са руско-украјинским сукобом и кризом која се тиче узгајања сунцокрета, а самим тим и сунцокретовог уља, у Украјини која га је извозила читавом свијету, дошло је до огромног раста цијена свих других врста уља.

У Италији је цијена сунцокретовог уља прешла са 1,46 евра по флаши, на скоро три евра.

У неким земљама Европске уније и у Великој Британији, влада је донијела одлуку да ограничи дневну количину куповине тог уља, што је данас случај и са Италијом.

"Забрана извоза уља од палме од стране Индонезије нас заиста погађа, јер су за нас они стратешко тржиште што се тиче овог производа", изјавио је за дневни лист Република предсједник Федерације за прехрану (Federalimentare) Ивано Вакондио.

"Прво је Мађарска блокирала експорт житарица, као и Србија која је блокирала житарице и протеине. И Русија пријети да земљама које јој нису пријатељи, 'попут Италије', неће више извозити све што је битно за прехрану италијанских грађана. Све то ће нас врло оштетити, уз огромно повећање цијена тако да смо врло забринути", истакао је Вакондио.

Медији објашњавају да су биљна уља најпогођенији производ руско-украјинског сукоба, а обзиром на то да се у тој зони налази 65 одсто (10 милиона тона) читаве глобалне производње сунцокретовог уља.

Блокирања од стране Индонезије, довешће до драматичног повећања цијена.

Индија забранила извоз пшенице

Рат у Украјини доводи и до кризе, када је жито у питању. Дошло је до раста цијена 16. маја за 4,6 одсто. Такође, порасла је и цијена меког брашна за 5,48 одсто.

Индија, која је други највећи свјетски узгајивач пшенице послије Кине, донијела је одлуку да забрани извоз пшенице, јер на тај начин жели да заштити своју популацију.

Западне земље ризикују прехрамбену кризу каква до сада није забиљежена.

Индијски медији су објаснили да је због екстремно високих температура дошло до смањења жетве пшенице, која је много инфериорнија него што је требало да буде: испод 100 милиона тона.

Прије тога је Индија требало да испоручи 10 милиона тона у иностранство. У априлу је извезла 1,4 милиона и потписала је уговоре за још 1,5 милиона.

Производња пшеница у свијету

У свијету се производи 749.467.531 тона пшенице сваке године. Кина је највећи произвођач са 131.696.392 тоне годишње, а Индија је на другом мјесту са 93.500.000 тоне годишње.

На трећем мјесту је Русија са 73.294.568 тоне, слиједи Америка са 62.859.050 тона, те Канада са 30.486.700. Италија је тек на 19. мјесту.

Када је ријеч о Украјини, 25 милиона тона пшенице је блокирано у силосима у Одеси и другим лукама на Црном мору.

Прије рата ова земља је извозила 12 одсто од укупне свјетске пшенице, 15 одсто кукуруза, те 50 одсто сунцокретовог уља.

Педесет земаља свијета зависи од увоза из Русије и Украјине, између њих су Еритреја, Сомалија, Мадагаскар, Танзанија и Конго, а 53 земље у Африци, затим Сирија, Палестина и Ирак су у пуном јеку прехрамбене кризе.

Из ових разлога и цијена риже је порасла, на међународном нивоу за 21 одсто у посљедњих годину дана. Највише су поскупиле житарице за 34 одсто у односу на исти период 2021. године, затим млијечни производи за 24 одсто, шећер за 22 одсто, месо за 17 одсто и биљне масти за 46 одсто.

Подаци упозоравају на глад у свијету 

Према подацима WFP-а, 276 милиона људи у читавом свијету су се суочавали са акутном глађу од почетка 2022. године.

Предвиђа да ће се тај број увећати за 47 милиона људи због рата у Украјини, а највише ће погодити Африку.

"Аларм глади" у свијету је нешто о чему је ФАО издао извјештај прије неколико седмица, с обзиром на огроман пораст цијена прехрамбених производа.

"Глобални проблем глади имаћемо 2023. године", изјавио је на конференцији у Њујорку Давид Беаслеy, извршни директор Прехрамбеног програма Уједињених нација, додајући да је то посљедица климатских промјена и рата.

Цијене сировина су премашиле сваки рекорд, док су мјесец дана након почетка рата у Украјини, цијене извоза пшенице и кукуруза порасле за 22 одсто и 20 одсто поред већ високих повећања у току 2021. године.

Пораст прехрамбених производа, као и пораст цијена бензина, према подацима WFP-а доводе до повећања оперативних трошкова до 71 милиона долара мјесечно, што је еквивалентно трошку обезбјеђивања дневног оброка за скоро четири милиона људи за мјесец дана, ефективно смањујући способност да одговори на кризу глади широм свијета, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.