ДНК анализа открила тајне жртава ерупције вулкана од прије 2.000 година
Научници који проучавају људске остатке из Помпеја извукли су "генетске тајне" из костију мушкарца и жене који су покопани када је римски град био прогутан вулканским пепелом.
Овај први "помпејански људски геном" готово је потпуни скуп "генетских упута" жртава, кодираних у ДНК извађеној из њихових костију. Древни ДНК био је сачуван у тијелима која су била закопана у пепелу.
Двије особе су први пут откривене 1933. године, у оном што су археолози у Помпејима назвали Casa del Fabbro, или занатлијина кућа. Погинули су били скупљени у чошку трпезарије, готово се чини да су ручали у тренутку када се ерупција догодила 24. аугуста 79. године нове ере.
Према ријечима антропологиње Серене Вива са Универзитета у Саленту, особе нису покушавале да побјегну када је дошло до ерупције. Као могући разлог навела је здравствено стање ових особа, преноси ББЦ.
Добра очуваност костију и најмодерније технологије дале су научницима шансу да из мале количине материјала извуку велики број информација.
Генетска студија је открила како су мушке кости у себи имале ДНК-а бактерије која изазива туберкулозу, што сугерише да је прије смрти ова особа већ имала ту болест. Фрагмент кости са дијела лобање омогућио је научницима да сазнају читав генетски код ове особе.
Анализа је показала као је дијелио "генетске маркере", или препознатљиве референтне тачке у свом генетском коду, с другим појединцима који су живјели у Италији у периоду Римског царста. Осим тога, имао је и скупину гена која се обично налази у онима с отока Сардиније, што сугерише да је у то вријеме на талијанском полуотоку могла постојати висока разина генетске разноликости.
Ерупција Везува 24. аугуста 79. године прије нове ере, закопала је овај град и његове становнике. У тренутку уништавања у Помпејима је живјело око 20.000 становника. Сада су Помпеји за археологе и хисторичаре права ризница јер представљају римски град замрзнут у једном тренутку.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
