Боље него маска за лице: Ново "оружје“ против короне

Модерни модели са батеријом или обични од тристотинак евра – све иде као алва. Разлог је логичан, пише Дојче Веле (ДВ)

У доба короне смо се већ навикли на редове, али дугачак ред који се створио у улици Карла Либкнехта у Лајпцигу је ипак другачији. Људи више не јуре за тоалет-папиром или тјестенином, него уредно чекају да коначно уђу у - продавницу бицикала, преноси ДВ.

Власник трговине Герд Меј каже да „влада лудница“ још од кад је смео да отворити локал 20. априла. У великој продавници смије да буде највише двадесет муштерија истовремено, а то значи ред на улици и много посла за шефа и 25 запослених.

„Сад долазе сви који би, да није било короне, дошли још у марту“, каже Меј.

Многи купују дијелове, гуме, кочнице, свјетла.

Власнику је тешко пало да затвори радњу у доба кад стиже пролеће па посао иде најбоље. Продавци бицикала вјерују да су изгубили између 30 и 60 одсто промета па сада покушавају да надокнаде пропуштено.

Но у реду пред радњом су и купци друге врсте, каже Давид Ајзенбергер из Удружења произвођача двоточкаша које окупља стотињак њемачких предузећа. Већ прошле године је почела јагма за електричним бициклима - трговина таквим возилима је достигла 4,2 милијарде евра промета, 34 одсто више него у години прије тога. И то иако је просјечна цијена бицикла са батеријом већ прошле године била 982 евра, готово трећину више него 2018. године.

Боље него маска за лице

Насупрот томе, све су се лошије продавали „обични“ бицикли. Али ове године се одлично продају и такви бицикли који ће коштати највише 300 евра. Продавци увиђају да им долази друкчија клијентела којој бицикл служи као оружје против - короне.

Наиме, прије кризе је 32 милиона грађана редовно користило аутобус, трамвај или жељезницу – сваког дана. Како се живот враћа немачке градове, тако се полако пуне и возила јавног превоза. Сад се у јавни превоз смије само с маском преко уста и носа. Ко неће у такву гужву, увијек може да сједне на бицикл.

Многи људи у Немачкој који нису заклети бициклисти ископали су из подрума своје старе двоточкаше и изгледа закључили да баш нису у богзна каквом стању. Уколико немају намјеру да набаве бјесан бицикл већ само да премосте период пандемије, они управо бирају нове јефтиније бицикле.

„Видимо велику навалу на продавнице. Не морамо их звати профитерима кризе, али рецимо да бицикл сада доживљава посебан тренутак“, каже нам Ајзенбергер.

Слично каже и Томас Ајхентопф.

„Управо доживљавамо прави мали бум бицикла“, каже.

Он је директор фабрике бицикала Дијамант која већ 135 година послује у Саксонији. Током кризе су послали 500 радника у скраћено радно вријеме, али сада је све друкчије. Још никада њихово интернет-портал није имао толико посјета као овог априла.

Но сад имају проблема друге врсте: бицикли се траже, али је мука добити дијелове јер се много тога испоручује из Кине.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.