ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Тајна самостанског сира (1): Повратак траписта на домаће трпезе

У уводном дијелу текста, незнањем или омашком, непознатом аутору новинског текста се поткрало неколико материјалних грешака. Тако је, примјера ради, он навео да је траписки ред основан негдје 1100. године, "одакле се послије брзо ширио и богатио захваљујући штедњи, марљивости и обавезном физичком раду". Наводи се и да су траписти стигли у Бањалуку око 1890. из Њемачке. Но, ред траписта је настао реформацијом цистерцитског реда 1664, док су први траписти, предвођени опатом Францом Пфанером, касније проглашеним слугом Божјим, стигли у Бањалуку 1869, након што је Хрватски сабор априла исте године одбио њихову молбу да им се одобри оснивање самостана код Карловца. Судбина је хтјела да је само нешто прије тога у Турској царевини и хришћанима омогућена куповина земљишта, па су траписти за своју дестинацију изабрали баш Бањалуку.

Првих девет редовника смјестило се у шталу зв. "колијевка", која је у кругу самостана стајала све до шездесетих, чувајући успомену на њих.

Самостанска браћа, завјетована на послушност, сиромаштво, целибат и вјерност, вођена мотом "Моли и ради!", постепено су јачала своју заједницу, па их је пред Други свјетски рат било око 160. Радишни и крајње скромни, врло брзо су ширили своје посједе. Кажу да су за њих плаћали пореза колико и цијели бањалучки срез. Колико год су успјешно радили и стварали, толико су, како то стоји у једном извјештају Земаљске владе у Сарајеву, у питањима "богоштовања били неуспјешни".

"Окупацијом земље" – стоји у Информацији Комисије за вјерска питања - "ред се ставио у службу непријатеља, а што је било и логично, с обзиром на то да су на челу самостана редовно стајали Нијемци".

Када се 4. октобра 1944. из Бањалуке повлачила њемачка моторизована јединица, са њом су кренули готово сви фолксдојчери, њих око 4.000. За Њемачку су отишли и сви редовници траписти њемачког поријекла, те бројни жупници. Један од ријетких жупника који је остао био је потоњи бискуп бањалучки А. Пихлер. Након повлачења њемачких редовника, на чело траписког самостана, као први Хрват, стао је приор Фулгенције Орајић из Карловца.

Преостали траписти су се послије ослобођења "повезали са одметничком бандом, помагали је морално-материјално, због чега су многи суђени на разне временске казне". Самостански живот је практично замро све негдје до 1950. године, када су се поједини редовници почели враћати са издржавања затворских казни. Самостан се углавном издржавао захваљујући иностраној помоћи.

Земљиште, зграде и индустријски погони у власништву траписта национализовани су 1945. На уживање им је остављено десно крило новог самостана (данашњи Завод "Др Мирослав Зотовић"), који је, наводно, грађен француским капиталом, па није потпадао под удар национализације. Општинске власти су самостану до 1960. плаћале најамнину за десно крило новог самостана, а онда је и оно национализовано. Редовницима је остављена црква и дио зграде са девет просторија.

Током педесетих је самостан видно живнуо. Редовници су од околних сељака, као наполичари, узимали земљиште на обраду, а неки су се, ради остварења прихода, примили дужности жупника. Због недостатка средстава, све до 1960. је скоро сасвим утихнуо рад на подизању подмлатка. Ојачана материјална база самостана и све тјешња сарадња са браћом у самостанима у Енгелселу (Аустрија) и Маријавалду (Њемачка) учинили су да самостан прибави пољопривредну механизацију и материјално ојача.

Погон за производњу сира требало је да буде у саставу Градске мљекаре, при чему би се користили и остали сирарски објекти у власништву Градске мљекаре и Пољопривредног добра "Младен Стојановић" у Новој Тополи. Градске власти су показале спремност да трапистима врате 50–80 дунума земљишта. Самостански опат је двапут путовао у иностранство да би од генерала реда добио дозволу за склапање аранжмана.

Управо у то вријеме почињу први контакти самостана са властима, боље речено са среском Комисијом за вјерска питања. Сада су редовници много лакше добијали одобрења за одлазак у иностранство и за пријем гостију из иностранства. С циљем побољшања материјалне основе, траписти властима достављају приједлог за производњу "оригиналног трапистичког сира, којег су и прије рата они производили и који је по квалитету био познат у свијету".

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.