Записи из Архива Републике Српске (54): Школска 1944/45. у петровачком срезу (II)

Учесник је НОБ-е од 29. маја 1942. године као борац, писар команде у Дрвару и учитељ. Прије његовог доласка аналфабетске течајеве у Буковачи водили су омладинци који нису завршили ни курс за руководиоце аналфабетских течајева. У фебруару је било 120 течајеваца.

Школа у Рисовцу

Народна основна школа у Рисовцу је отворена 1932. године. Послије ослобођења је почела да ради 12. децембра 1944. године. За наставу је оспособљена само једна од пет просторија. Учионица са 12 клупа била је слабо освијетљена, а служила је и као омладински дом. Дјеца нису имала папира и оловака. Учитељица Анђелка Черни, рођена 1928. године у Липи код Бихаћа, имала је завршена три разреда гимназије у Бихаћу и учитељски курс у Санском Мосту. Према њеном извјештају, у почетку је радила са свом дјецом заједно, а од 17. децембра 1944. године у два степена. У први степен је било уписано 78, а у други 12 ђака. Због оскудице у одјећи и обући, наставу у првом степену је похађало 40-60 ђака. Од 7. до 19. јануара 1945. године дјеца нису ишла у школу због великог снијега.

Школа у Суваји

Народна основна школа у Суваји је први пут отворена 25. децембра 1944. године. У школу је било уписано 145 ученика, и то 82 узраста од седам до десет година и 63 узраста изнад десет година. Учионица се налазила у црквеним просторијама. Учитељ Халим Муцић, рођен 1912. године у Сарајеву, био је у заробљеничком логору у Дрвару као домобрански наредник - ђак, одакле је отпуштен након проглашења амнестије. Завршио је учитељску школу у Мостару. Имао је смисла за културно-просвјетни рад са дјецом.

Прве течајеве за описмењавање пионира у Суваји водила је Ђујка Грбић. Курс за руководиоце аналфабетских течајева завршила је у Мркоњић Граду 1943. године, заједно са Даницом Чивчић и Слободаном Ракићем. Аналфабетске течајеве водио је и Војин Грбић.

Школа у Петровцу

Народна основна школа у Петровцу почела је да ради 1. марта 1945. године у приватној згради са двије учионице. У два одјељења првог степена крајем марта било је 136 ђака. У школи су радили учитељи Анка Калаба и Дервиш Володер.

Анка Калаба, рођена 1904. године у Бјелимићима код Коњица, завршила је 1924. године учитељску школу у Мостару. Практични учитељски испит положила је 1930. године. У Петровац је дошла из Книна.

Дервиш Володер је рођен 1912. године у Мостару, гдје је 1934. године завршио учитељску школу, док је практични учитељски испит положио 1940. године на Цетињу. У државној служби је био од 1. априла 1936. године. У НОБ је ступио 31. августа 1944. године. Вршио је дужност официра при 3. батаљону 17. НОУ бригаде у чину поручника. До одласка у Мостар 1947. године, био је просвјетни референт и управник школе. За свој рад је 31. јануара 1947. године похваљен на сједници СНО Босански Петровац.

Школа у Бјелају

Народна основна школа у Бјелају, отворена 1905. године, у току НОР-а није радила јер је била паљена и тешко оштећена. Због несташице грађевинског материјала, тек у марту 1945. године за наставу је оспособљена једна просторија. Окружни НОО Дрвар поставио је у априлу 1945. године за учитеља Драгана (Теодора) Срдића, који је учитељску школу завршио 1928. године у Сарајеву. Нешто касније, 13. маја, у школу је стигао и учитељ Бранко Ракић.

Припремила: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.