Записи из архива Републике Српске (47): Фочанска четничка бригада (I)

 Да би на овим, одувијек турбулентним просторима извели поуке за будуће генерације, неопходно је реално сагледати прошлост. Сачувана архивска документација служи управо томе и када је ријеч о формирању, ратном путу и крају фочанске четничке бригаде. У Војном архиву у Београду, под ознаком "архива непријатељских јединица", чувају су списи команданта фочанске четничке бригаде Милана Матовића. Копије ових списа посједује Архив Републике Српске у Фочи.

Фочански четнички одред

Када су четничке снаге мајора Јездимира Дангића и Бошка Тодоровића 4. децембра 1941. ослободиле Фочу, основан је Фочански четнички одред, на челу са капетаном Владом Хамовићем, који је стигао из Црне Горе. Одред су сачињавала три батаљона, са укупно 350 наоружаних бораца, под командом тројице поручника: Симеуна Ивановића, Милана Матовића и Страја Кочовића. Одред је одмах ступио у борбу са "Турцима и усташама", који су се налазили у селима Закмур и Ћурево. За "храбро држање" у тим борбама, депешом од 27. децембра, Милан Матовић, Страјо Кочовић и Василије Бодирога добили су честитке мајора Бошка Тодоровића.

У тим првим данима рата, уз све проблеме и неслагања, остварена је сарадња између четника и партизана. Нарочито су сарађивали команданти Владо Хамовић и Обрад Цицмил.

Убрзо се њихове разлике продубљују, а ионако сложени односи постају све компликованији и, као што је већ познато, та два организована покрета отпора отпочињу крвави братоубилачки рат.

Сукоб са партизанима

На Светог Саву, 27. јануара 1942, поручници Симеун Ивановић, Рајко Вуковић и Милан Матовић и свештеник Момчило Гргуревић упућују ултиматум партизанима, захтијевајући од њих да напусте Фочу и да се престане са пролијевањем крви. Ултиматум је одбијен. Поред тога што су се завјетовали да неће "погазити заклетву" и предати се партизанима, свештеник Момчило је "бацио клетву" на сваког Србина који оде у партизанске редове, рекавши: "Који Србин погазио часни крст и пришио петокраку да Бог да му не помогао." Покушали су организовати четнике из Рудог, Челебића и Јошанице, али су партизани сазнали њихове планове. Блокирали су путеве на Заборку, ухватили и стријељали поручника Симеуна Ивановића "прве недјеље часнога поста 1942. године". Свештеник Гргуревић успио је да побјегне преко Лима, а Рајка Вуковића, након издаје у Рудом, ухвате и стријељају Талијани "први дан Васкрса исте године". Са свега неколико четника, у шуми су остали Милан Матовић и Спасоје Дакић.

Јошаничко-слатински батаљон

Почетком талијанске офанзиве страдало је много Срба из фочанских села. Само на Спасовдан, из села Јошаница на Дрини је стријељано осам Матовића, два Ивановића, четири Гаврана, три Пејовића и један Кулић, што Србе овога краја поново тјера у шуму. На захтјев Влада Хаџи Вуковића, 1. јуна 1942. на Бојчином брду организован је састанак Срба из Јошанице и Слатине и као једини спас српском народу основан Јошаничко-слатински батаљон. Успостављена је веза са Устикољанским и Закмурским батаљоном, разбијеним по шумама, на челу са командантима Милом Радовићем и Петром Милетићем. У то вријеме у сукобима у селу Закмур убијени су партизански политички комесари Стево Марковић и Момо Кочевић. Да је поново формиран Фочански четнички одред, јачине 380 наоружаних бораца, са два тешка митраљеза и два пушкомитраљеза, генерала Доброслава Јевђевића у Калиновику је извијестио Василије Бодирога.

Усташе под командом Алије Гогалије упале су 7. јуна 1942. у село Драгојевиће, опљачкавши и спаливши кућу Милана Матовића. Сељаци су успјели јавити четницима за напад, те је командир Драго Пукета, са петнаестак четника, успио одбранити село.

(Наставиће се)

Силвана Вуковић, архивиста Архива Републике Српске, Фоча

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.