Записи из архива Републике Српске (40): Извјештај проте Душана М. Мачкића (II дио)

Креч и камен још тада је приправљен, да би га аустроугарске окупаторске власти 1878. искористиле за калдрмисање путева и подизање војних објеката. Срби 1879. саградише пристојну привремену цркву, која је 1925. као паду склона срушена

Бањалука се састоји из два дијела: из Граба - Горњег шехера, данас потпуно муслиманског дијела, и из доњег, углавном хришћанског дијела вароши. Врбас је дијели на двије парохије и двије црквене општине. Парохију са десне стране Врбаса чине оближња села и зове се по селу Ребровцу у коме је и парохијска црква. Дио вароши са лијеве стране Врбаса чини Бањалучку парохију и Бањалучку црквену општину.

Парохија је 1935. подијељена на двије. Када сам дошао за пароха бањалучког, парохија је бројала око 2.800 душа православних Срба, док се број Срба у Бањалуци, према најновијим статистичким подацима, попео на 7.000.

Срез бањалучки броји око 100.000 душа, од којих су 2/3 православни Срби. У Врбаској бановини било је приликом слома Југославије 67% православних Срба од око 1,200.000 становника.

Црква

До 1879. у Бањалуци није било парохијске цркве. Народ је ишао Богу се молити у ребровачку цркву. Доласком Пелагића и отварањем богословије подигнута је дрвена капела, која је изгорјела за вријеме буне 1878.

Још за вријеме Турске повела се акција за подизање монументалне цркве, што је турски цар дозволио. Креч и камен још тада је приправљен, да би га аустроугарске окупаторске власти 1878. искористиле за калдрмисање путева и подизање војних објеката. Срби 1879. саградише пристојну привремену цркву, која је 1925. као паду склона срушена.

И аустроугарске власти биле су вољне приликом доласка за бањ. епископа др Евгенија Летице подићи одговарајућу цркву, што Срби одбише, да би сами обновили акцију за подизање цркве 1912. То је осујетио Балкански, а онда опет Први свјетски рат. Пуном паром отпочело се подизање цркве 1922. Припремни радови трајали су до јесени 1925, када је ударен и освештан темељ цркве. Прва служба, благодарење поводом пробоја Солунског фронта, одржано је у новосаграђеној цркви 15. септембра 1928. Отада су се, с благословом и дозволом архијереја дијецезана, у овом недовршеном и неосвештаном храму обављала сва богослужења јер је привремена црква срушена. Од 1925. до 1928. богослужења су обављана у просторијама Српске основне школе.

Великим новчаним прилогом краља Александра И, те прилозима самих Бањалучана и многих благочестивих хришћана из читаве Државе, као и продајом једног дијела црквеноопштинских некретнина и подизањем хипотекарног зајма отпочело је подизање цркве. Мојом иницијативом купљено је за цркву ново земљиште. Из истих средстава купљена су и звона и црква је доведена под кров. Тиме су средства исцрпљена и даље се није могло.

Бан

Доласком за бана Врбаске бановине ђенерала Светислава Милосављевића, материјално стање Српске цркв. општине бањалучке из основа се мијења. Бан долази на мисао да се око цркве подигну зграде за смјештај по граду разасутих канцеларија банске управе и бански двор. Наредио је асфалтирање улица и извео многе радове који су од Бањалуке направили модерну и лијепу варош. Он откупљује имања Српске црквене општине и муслиманске вјерске заједнице која леже око цркве. На њима је ускоро подигнута зграда банске управе и бански двор. И остали власници градилишта око цркве морали су подићи грађевине које одговарају мјесту. И тако Црква, и сама величанствена, дође на сред трга, опкољена монументалним грађевинама.

На овај начин ријеши се материјално питање Црквене општине бањалучке и дође се до средстава потребних за довршење цркве. Из суме добивене за бивши "Балкан" и стару српску школу отплати се дуг општински, асфалтираше се тротоари око порте и уреди се порта. Из истих средстава подигну се укусна ограда око порте, а 1938. отпоче унутрашње уређење храма.

Од 1938. до освећења 1939. богослужења су обављана у једној згради црквене општине, у просторијама кина.

Освећење

Свечаност освећења би једна од најимпозантнијих што их је Бањалука дочекала и извела. Била би још импозантнија да се на њој није одразио партијскополитички дух без кога се ништа није могло ни замислити ни извести. И политичке прилике у свијету ишле су на руку овој свечаности. Осјећала се опасност и примицала већ. Народ је срећан да се има гдје и око кога окупити. У Бањалуци, до нашег народног државног ослобођења и уједињења 1918, друштвени живот међу Србима био је на најбољем путу.

(Наставиће се)

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.