ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Кроз Бањалуку не пјевај (2): Смиљанићева партнерка Домига и Карераса

Велика умјетница Радмила Смиљанић, рођена 1940. у Бањалуци, сопранистица је и примадона Београдске опере, данас професорка на Катедри за соло пјевање Факултета музичке умјетности у Бањалуци. Њен отац Бранко, краљевски капетан друге класе, мајка Татјана дјевојачки Ливњаковић и браћа Радомир и Владимир били су музички талентовани. Као и Бахрија Нури-Хаџић, и Татјана је прошла музичку школу Ане Молнар, а онда студирала у Бечу. Врло често је као солистица и пијанистица наступала на концертима "Јединства".

Жигосана као буржоаска, породица је по ослобођењу морала да се пресели у Градишку, гдје је формиран мали породични оркестар. Радмила, омиљена партнерка Пласида Домига и Хозеа Карераса, остварила је веома богату и дугу умјетничку каријеру. Музичку породичну традицију Ливњаковића данас наставља баритон Никола Мијаиловић, Радмилин син.

И поред низа примамљивих позива, и Бахрија и Радмила су остале вјерне београдској сцени и публици.

Док смо још код оперских пјевача, поменимо и Младена Сабљића, припадника четвртог батаљона Школе за резервне официре из Марибора, који је 14. априла 1941. код Мркоњић Града пружио посљедњи отпор Нијемцима у Босанској Крајини. У истом батаљону био је и Бранко Ћопић, Младенов друг из Учитељске школе. Сабљић је послије рата био режисер и директор Београдске опере.

Изванредан пјевач био је и др Владислав Костић, који се 1904. са породицом доселио у Бањалуку из Градишке. Као загребачки студент права био је хоровођа Академског друштва "Балкан", док је као пјевач дебитовао у "Фаусту" у улози Валентина. По повратку са студија, као хоровођа и пјевач, значајно је утицао на музички живот града на Врбасу.

У Бањалуци је са породицом кратко живио и Федор Сахно, емигрант из Русије, који је у Загребачкој опери остварио сасвим солидну каријеру. Још један изванредан пјевач из Русије – Свјатослав Хихин, пјевао је у Бањалуци уочи Другог свјетског рата, истина као кафански пјевач, али је забиљежен и његов наступ на концерту "Јединства".

Бањалука је имала и низ пјевача севдалинки, међу којима се издвајају  браћа Хамдија, Мустафа и Ирфан Карабеговић, Суљо Плићанић и глумац Мухамед Ћејван, који је између два рата снимио и грамофонску плочу.

Из Бањалуке је у свијет кренула и некрунисана међуратна "краљица севдаха" Софка Николић (1907–1982). Кад су у Сарајеву одјекнули хици Гаврила Принципа, њен отац Никола Васиљевић, слутећи зло, напустио је Бањалуку и прешао с ону страну Дрине. Софкина блистава каријера је почела 1923. у Зворнику. Више плоча од ње у међуратном раздобљу продао је само славни тенор Енрико Карузо.

У Бањалуци се 1932, као члан оркестра познатог Љубе Маринковића Тестераша, обрео и Илија Маринковић, први супруг Софкин и отац њихове рано преминуле кћери Мариоле. Оркестар је свирао у "Надином дому". Одмах послије "тезге", Илија би одлазио у љетну башту "Венеција", коју је из вечери у вече, колико пјесмом толико и љепотом, пунила Гркиња Лефка. Несрећно заљубљени Илија је пред једно пијано свануће скочио у Врбас. Из воде га је спасио Мики Михаиловић, власник "Венеције". Не зна се да ли је Врбас охладио Илију или је његова заљубљеност потрајала.

Педесетих година у "Паласу" је естрадни занат пекао Предраг Гојковић Цуне. Случај је хтио и да Билећанин Сафет Исовић дане Другог свјетског рата проведе у Бањалуци као избјеглица и ђак Шесте народне школе (потоња "Јован Јовановић Змај").

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.