Развојни пут бањалучке Гимназије II

 Исте предмете, а уз њих и хемију, предавао је др Александер Ерих, један у низу доктора наука који су радили у овој школи. Рођени Загрепчанин, Јевреј поријеклом, покрстио се почетком 1891. и престао да буде Самуел. Докторирао је хемију у Гисену 1899, а годину дана након тога и филозофију у Будимпешти. У Бањалуци је радио од 1899. до 1910. Географију и повијест предавали су потоњи члан САНУ Владислав Скарић и Станко Павичић, аутор "Повијести Срба, Хрвата и Словенаца", с тим што је овај други предавао и калиграфију.

Вјеронауку су предавали Павао Пајић (католицима), Дамјан Грбић (православцима), хафиз Бећир еф. Фејзагић (муслиманима), др Мориц Франкфуртер (Ашкеназима), Јаков Елиау (Сефардима) и Бруно Гајслер (евангелицима). Давид Кон и др Петар Скок, чувени лингвиста и академик, предавали су њемачки и француски, а Мијо Пољак њемачки. Доктор филозофије Матеј Милас, познати филолог, предавао је босански језик и филозофију. Аугуст Регал, резервни поручник и носилац Сребрног крста, предавао је "просторуко" цртање, дескриптивну геометрију и калиграфију, а Душан Моцнај природопис и математику. Фридрих Безенхофер је предавао "просторуко" цртање, геометрију и дескриптивну геометрију.

Босански језик предавао је Ђуро Павичић. У школи су радила и два суплента, Вјекослав Радмиловић (босански језик) и Јосип Милан Лајнерт (математика и дескриптивна геометрија). Писмени испит зрелости одвијао се 22-27. маја. Приступила су му петорица ученика, од којих четворица редовних и један екстерниста (Нурија Ђумрукчић из Бијељине, који ће за коју годину на истој школи предавати математику и физику).

Усмени испит одржан је 16-17. јуна 1905. Предсједник испитне комисије бјеше Даворин Неманич, владин савјетник. "Испит зрелости" почастио је својим посјетом и присуством за цијело вријеме испитивања пресвијетли господин дворски савјетник Ђуро Трешчец (Брањски), касније начелник Школског одјела Земаљске владе. Матури је присуствовао и "грађевни надсавјетник г. Ханс Келнер".

На матурском испиту полагао се босански језик (писани рад на тему "Слава коју човјек добије по себи, већа је од оне коју има по племену"), математика (три задатка), дескриптивна геометрија (три задатка) и њемачки језик. Матурски испит су 1904/05. положили Стојан Боровница из Маховљана, касније познати архитекта, Алфред Форкапић из Рогатице, Милан Кнежевић из Кулен Вакуфа и Нурија Ђумрукчић из Бијељине, док је Мустај-бег Капетановић из Кобаша репробиран на годину дана. Била је то трећа генерација гимназијских матураната.

Школу је посјетило више угледника. Већ другог школског дана, 2. септембра 1904, школу је прегледао "пресвијетли господин дворски савјетник и управитељ Административног одјела Земаљске владе Коста Херман, те је по више пута исказао директору своје задовољство и признање за уређење завода". Константин Херман је био управник Земаљског музеја, у којем је основао библиотеку и покренуо "Гласник Земаљског музеја", а покренуо је (1894) и угледни хрватски књижевни часопис "Нада". Објавио је 1888-89. врло запажену збирку "Народне пјесме мухамедоваца". Оснивач је Балканолошког института у Сарајеву (1910).

Владин савјетник Даворин Неманич, Словенац, филолог и слависта, био је 9-10. марта 1905. у службеној посјети, а мјесец дана касније, 9-11. априла, инспицирао је школу. Петог новембра 1904. "прегледао је школу пресвијетли господин одјелни предстојник др Људевит пл. Талоци". Овај високи дворски службеник, архивиста, тенденциозни историчар, мађарски академик, савјетник сваком и свему и посебно задужен за бх. културна и образовна питања, својевремено се посветио и хералдици, подаривши нам немушту бх. заставу жуто-црвено боје.

Током Првог свјетског рата био је цивилни савјетник Војне управе у окупираној Србији. Живот је изгубио децембра 1916. у жељезничкој несрећи, враћајући се са сахране цара Фрање Јосипа.

"Својим посјетом почастио је завод господин грађански доглавник Исидор барон Бенко" 18. априла 1905.

Школа је имала и неколицину доброчинитеља. "Понајприје се морам сјетити госн. кр. надзорника мјесне телеграф хане Емила Вагија, који је по своме племенитом обичају и ове школске године послао сиромашнијем ученицима нашега завода 400 круна, за двије штипендије."

Општински подначелник Лазар Милић поклонио је 50 круна за једног сиромашног ученика, док је градски љекари примаријус градске болнице др Игнац Кноц и "ове године са племенитијем пријегором лијечио болесне ученике". Котарски ветеринар Антон Згага поклонио је школи "врло лијепу збирку ексотичнијех кукаца".

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.