Прва жена која је опловила свијет: У потрази за сновима морала је да се преруши у мушкарца

GS
Foto: FB

Слиједила је свој сан и због тога се укрцала на брод француске морнарице - у вријеме када то није било дозвољено женама - прерушена у мушкарца. Представљала се као помоћник француског природњака Филберта Комерсона.

Жана Баре је рођена 27. јула 1740. године у Бургундији. Дјетињство је провела међу биљкама које је још од малих ногу научила да разликује. Иако никада није стекла формално образовање, имала је велико знање из ботанике. Између 1760. и 1764. године, запослила се као домаћица у кући природњака Филберта Комерсона. Убрзо његова супруга умире, а Жана постаје љубавница и сарадница. Са њим је добила и сина који је дат на усвајање.

Када је Комерсон постао званични ботаничар на француском двору, Жана је отишла са њим у Париз и наставила да ради као његова домаћица и лична медицинска сестра. Године 1765., француска влада, плашећи се да ће је надмашити њени велики ривали, Велика Британија и Шпанија, наложила је од адмирала и истраживача Луја Антоана де Бугенвила да открије нове територије у име Круне. Бугенвил се одмах сјетио Комерсона и замолио га да му буде пратња на путу. Он заузврат је рекао да неће прихватити његов предлог све док не пристане да са њим крене и његов помоћник. Пошто је било незамисливо да се жена упусти у овакву експедицију, Комерсон и Жана су осмислили план: Жана се прерушила у мушкарца и промијенила име у Жан.

Појављују се гласине

Бугенвилова експедиција се састојала од два брода: Будуз и Етоал, који су испловили из Нанта 1766. године. Једна од првих станица била је у Монтевидеу (данашњи Уругвај), где су мучнина и чир на нози онемогућили Комерсона да обавља свој посао. Али ту је била Жана, практично све послове обављала је сама док се ботаничар одмарао у кабини коју му је позајмио капетан Етоала.

У Бразилу, Жана је направила откриће које ју је фасцинирало: спектакуларну биљку коју је назвала бугенвилија по вођи експедиције. На крају, испоставиће се да је млада жена сама успела да сакупи између 3.000 и 6.000 нових биљака. Комерсон је, као ботаничар експедиције, задржао право да 70 њих назове по њему, иако је дозволио Жани да једној да име по себи. 

Упркос чињеници да је експедиција потпуно успела, путовање је било све само не глатко. Жана је, као и сва посада, морала да се суочи са страшним олујама приликом преласка Магелановог мореуза, као и са великим бројем проблема, што је у њеном случају значило како мора додатно да буде пажљива у сваком тренутку, како би спречила да је разоткрију. Али у тако малом окружењу, то је било готово немогуће и многи морнари су почели да упиру прстом у Жану. Један од чланова експедиције је касније у својим мемоарима написао да је она тада својим сапутницима рекла како су је заправо кастрирали отомански пирати, у шта су они очигледно поверовали.

Жена на броду! Жена на броду! 

Иако се не зна како се то на крају догодило, Жанин идентитет је откривен по доласку на Тахити. Неки кажу да су је сами староседеоци острва издали посади када су открили њен статус, а други, да је посада прозрела њене лажи. На крају Жана је наводно скинута гола и по неким верзијама приче силована, док је у њу било уперено оружје. Бугенвил, који није желе да ризикује повратак у Француску са женом на броду, донео је контроверзну одлуку: оставио је њу и Комерсона на Маурицијусу.

Током боравка на Маурицијусу, на позив гувернера острва Пјера Поава, пар је неколико пута отпутовао на Мадагаскар, који је Комерсон описао као "обећану земљу за природњаке". Жана је наставила да служи као његова кућна помоћница и медицинска сестра до његове смрти у марту 1773. године.

Мало се зна о животу Жане Баре након тога. Неки од њених биографа сугеришу да је можда радила у кафани на острву, где је упознала француског поморског подофицира по имену Жан Дуберна, за кога се удала 17. маја 1774. године. Након тога, њих двоје су путовали широм света и вратили се у Француску - где је открила да Комерсон именовао својом наследницом и оставио јој значајно наследство које ју је учинило богатом женом.

Деценију касније, Жана је такође добила доживотну пензију од француске владе и признање за учешће у првој француској експедицији која је опловила свет. Умрла је у Сан-Антоану у Француској, 5. августа 1807. године, у 67. години, преноси Национална Географија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана