Посљедице битке на Бањалучком пољу

Како је битка трајала до касно у ноћ, везир Али-паша Хеким-оглу је наредио смотру свих јединица наредног јутра, 5. августа. Један дио њих је био у потјери за пораженим непријатељским трупама.

Погинули

Главнини преосталих јединица бранилачке војске Али-паша је издао наређење да се на једно мјесто сакупе тијела свих погинулих учесника овог боја, те да се прописно укопају.

Са пуно уважавања су поступили и са тијелима погинулих аустријских војника, сахранивши их по њиховим обичајима. Један аустријски извор наводи како је у Бањалучком боју погинуло око 600 босанских бранилаца, док је на другој страни животе изгубило око 300 аустријских војника и официра.

Но, познато је да је велики број њих живот изгубио при покушају да препливају Врбас. Исти извор наводи да се из табора принца Хилдбургхаусена утопило око 1.000 људи. Пажња је поклоњена и рањеницима. Сви који су могли сами или уз нечију помоћ отићи својим кућама и тамо се лијечити, добили су дозволу од Али-паше да напусте Бањалуку.

Како је било много тешко рањених бораца, они су смјештени у конак Хусеин-бега Мустафпашића, гдје им је пружена њега и адекватна помоћ. Било је око 1.200 таквих рањеника.

Ратни плијен

Приступило се прикупљању богатог ратног плијена који је остао након повлачења аустријске војске. Између осталог, заробили су 12 топова, 315 шатора, на хиљаде буради барута, бројне пушке, сабље и друго оружје и предмете.

Међу заплијењеним стварима био је и богато украшени шатор принца Хилдбургхаусена.

Наредног дана, 6. августа, у шатору босанског намјесника Али-паше искупиле су се све најугледније личности-учесници Бањалучког боја. Међу њима су, поред војних команданата, били и заповједници тврђава, ајани, аге, кадије, шејхови, имами и хафизи. Сви су, појединачно или у групама, честитали везиру извојевану побједу.

Сутрадан, 7. августа, Али-паша је пригодно наградио најуспјешније борце и њихове заповједнике, док су најзаслужнијим за ту велику побједу додијељени виши положаји. Између осталих, за велике заслуге у одбрани града и моралну подршку коју је пружао, награђен је бањалучки кадија Али-ефендија.

Одјек

Пораз аустријске војске имао је велики одјек на овом дијелу фронта, а нарочито у сусједним земљама. Занимљиво је то да су учешће у одбрани узеле и жене и дјевојке, што такође довољно показује колика је била жеља да се савлада непријатељ. Савременик ових догађаја, Омер Новљанин, описује како су све биле горде, поносне и храбре, а у борбама су показивале велику снагу, не разликујући се од већине мушкараца. Несумњиво, жене су дале велики допринос у одбрани Бужима и Цетинграда. У исто вријеме када је принц Хилдбургхаусен са главнином своје војске доживио пораз у Бањалуци и хрватски бан Јосип Естерхази те генерал Јураџ Хербајштајн су напустили дотад опкољене тврђаве Бужима и Цетинграда. Приликом тог повлачења охрабрени браниоци су нападали њихову војску. Пораз аустријске војске на босанском фронту утицаће на даљи развој војне активности и на другим фронтовима.

Према бројним извјештајима, аустријски официри су тај пораз приписивали недисциплини која је владала међу војском. Дешавања у Бањалуци пажљиво су праћена и у Нишу, гдје је дотад аустријска војска знатно напредовала.

Аустријско-турском рату који је вођен на простору Босанског ејалета велику пажњу су поклањале млетачке и дубровачке власти. Велики је одјек "бањалучка побједа" имала и у босанском књижевном стваралаштву, а најпознатија дјела о Бањалучком боју  су забиљежили сарајевски пјесник мула Мустафа Бошњак Мухлиси, Мехмед-бег Капетановић Љубушак и други.

Горан Ђуран. Аутор је архивиста-истраживач у Архиву РС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.