На данашњи дан – 14. август

На данашњи дан:

1385. године – Побједом у бици код Алжубароте, Португалци су спречили покушај инвазије краља Кастиље Хуана I, чиме је осигурана независност Португала.

1457. године – Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. “Мајнцишки псалтир” био је штампан у црвеној и црној боји.

1777. године – Рођен је дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетски учинак електричне струје и по њему је названа јединица за јачину магнетског поља у електормагнетском ЦГС систему (Ое).

1784. године – На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. године купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.

1867. године – У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.

1893. године – У Француској су, први пут у свијету, уведене регистарске таблице за моторна возила.

1900. године – Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан “Боксерски устанак” у Кини. Циљ устанка је био протјеривање странаца из Кине и домаћих хришћана као експонената страних угњетача.

1920. године – У Београду је потписан уговор о стварању “Мале Антанте”, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске послије Првог свјетског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.

1934. године – У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, доведени су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом свјетском рату у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.

1941. године – Британски премијер Винстон Черчил и предсједник САД Френклин Розевелт потписали су “Атлантску повељу”, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним промјенама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.

1945. године – Јапан је прихватио савезничке захтјеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други свјетски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду “Мисури” у Токијском заливу.

1947. године – Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и подјеле азијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подијељен на два дјела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.

1949. године – У Западној Њемачкој су одржани први избори послије Другог свјетског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Њемачке.

1956. године – Умро је њемачки писац Бертолт Брехт, један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. вијека. Свјетску славу стекао је “Просјачком опером”, за коју је музику написао њемачки композитор Курт Вајл. По повратку у Њемачку 1949. године, коју је напустио 1933. када су нацисти дошли на власт, основао је у тадашњем Источном Берлину чувено позориште “Берлински ансамбл”. Најпознатија дјела: “Кавкаски круг кредом”, “Мајка храброст”.

1969. године – Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Сјеверну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.

1970. године – СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе послије 18-годишњег прекида.

1980. године – Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на цијелу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промјене у осталим комунистичким земљама источне Европе.

1986. године – У Пакистану је избила побуна против власти предсједника Зије ул Хака. Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто је ухапшена.

1988. године – Умро је италијански конструктор спортских аутомобила Енцо Ферари.

1996. године – Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, послије 48 година.

2000. године – Руска православна црква прогласила је за свеце посљедњег руског цара Николаја Другог Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.

2000. године – Савјет безбједности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.

2004. године – Умро је пољски писац и нобеловац Чеслав Милош који је скоро 30 година провео у егзилу. Збирка есеја о тоталитаризму “Заробљени ум” донијела му је свјетску славу и признање.

2010. године – Умро је фотограф Херман Леонард, један од највећих фотографа џез сцене средином двадесетог вијека. Славу је стекао црно-бијелим фотографијама џез великана попут Били Холидеј, Ђука Елингтона, Чарлија Паркера, Луиса Армстронга, Мајлса Дејвиса и Френка Синатре.

2012. године – Умро је шаховски велемајстор Светозар Глигорић, један од највећих српских шахиста свих времена. Међу бројним признањима освојио је 13 медаља на шаховским олимпијским играма, двије златне, шест сребрних и пет бронзаних.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.