Данас је Видовдан, један од кључних празника Срба

Током Боја на Косову Кнез Лазар је убијен, од турске руке, пошто је заробљен. Претходно, турског султана Мурата убио је српски ратник Милош Обилић.

Имајући у виду опште околности у којима се Србија нашла те 1389, опредјељење за борбу коју је предводио кнез Лазар, било је, рационално гледано, свјесна жртва.

Однос снага био је такав да је отпор Турцима могао дјеловати узалудним, но вјерски и морални мотив одредио је да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на посљедице.

Та битка постала је одредница српске историје, једна од кључних, прије свега због несумњиве чињенице да је опредјељење за борбу за Србе тада било свјесна жртва.

После Боја на Марици, септембра 1371, Битка на Косову 1389, била је најкрупнији покушај отпора турској навали уопште. Претпоставља се да се на пољу Косову тада борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 турских војника. Постојећи, сада познати извори не дозвољавају прецизирање, оно међутим што је несумњиво јесте да су жртве на обе стране биле страховите, а о жестини сукоба сведочи и јединствен случај да су оба владара погинула.

Смрт султана Мурата тада једини је такав случај у цјелокупној турској историји.

Мученичка жртва Светог кнеза Лазара, и његових сабораца, добила је поступно легендаран значај за Србе. Постала је дио националног предања, вјечита подсјетница на неопходност отпора и борбе.

Све потоње ослободилачке борбе Срба увек су биле и у знаку Косова.

Водећа одредница ослободилачке борбе Срба током читавог 19. вијека била је позив на ослобођење Косова. Одлучна побједа Срба у Боју на Куманову 1912. и потом код Велеса, довела је до коначног ослобођења Косова, као резултат Првог балканског рата.

Видовдан се такође испоставио као важан датум у више наврата током историје Срба. На Видовдан 1914, Гаврило Принцип, национални револуционар и сљедбеник Младе Босне, извршио је атентат на Франца Фердинанда, престолонасљедника Аустроугарске монархије.

Тај догађај послужиће властима у Бечу као изговор за ултиматум и потом напад на Србију, чиме је започео Први свјетски рат. Краљевина Србија је из тог рата, по цијену стравичних жртава, изашла као побједница.

Плод српске побједе било је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, односно од 1929, Југославије.

На Видовдан 1919, потписан је Версајски мировни споразум, а 1921, Конституанта односно Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је управо на Видовдан први Устав заједничке државе отуда назван Видовдански.

На Видовдан 1881. потписан је споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција.

Кнез, потоњи краљ Милан Обреновић преусмјерио је тада спољнополитичку орјентацију Србије према Бечу, разочаран понашањем Русије. На Берлинском конгресу убрзо потом велике силе изашле су у сусрет интересима Срба. Не само да јој је призната потпуна независност, него је Србија добила и територијално проширење према југоистоку. Саставни дио Србије тада постају Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Топлица. Споразум из 1881, испоставиће се као благотворан за економски успон Србије током наредних деценија.

Године 1948, у Букурешту је објелодањена Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, управо на Видовдан. Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх КПЈ.

Године 2001, на Видовдан, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу, изручен је Слободан Милошевић, претходно предсједник Србије и СРЈ. Ако је вјеровати тадашњим властима Србије нико од њих у том тренутку није се сјетио да се изручење догађа баш на Видовдан.

У савременој Србији Видовдан је званични државни празник, у знак сећања и поштовања према свима који су се током историје борили за отаџбину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.