Дан младости без Тита, слета и штафете
Београд - Данас је 25. мај, дан који се широм бивше Југославије некада масовно славио као Дан младости и рођендан некадашњег предсједника СФРЈ Јосипа Броза Тита.
Ни данас, 35 година послије Титове смрти, у неким градовима региона није престало сјећање на тај празник, па ни његово обиљежавање.
Кућа цвијећа центар збивања
И ове године ће Титов гроб у Кући цвијећа у Београду посјетити велики број његових поштовалаца из региона. У Кумровцу, Титовом родном граду у хрватском Загорју, у суботу је већ одржана традиционална прослава Дана младости.
Иако је Тито званично рођен 7. маја, 25. мај је обиљежаван као његов рођендан.
Централна манифестација увијек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, гдје су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.
Титу је том приликом уручивана штафета младости, која је полазила сваки пут из другог мјеста и из друге републике, али је увијек масовно дочекивана широм градова некадашње Југославије.
По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке.
Ношење штафете трајало је пуне 42 године, до 1987. године. Послије Титове смрти, штафету су примали предсједници тадашњег Савеза социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ).
Сама идеја потекла је 1945. од омладине Крагујевца, чије је Одјељење за спорт и фискултуру осмислило масовна омладинска штафетна трчања широм Југославије.
Прву штафету Титу је предао Мика Трипало, тадашњи предсједник ЦК Народне омладине Југославије. Седам година послије Титове смрти, на завршној прослави Дана младости, Рејмонда Броћај из Гњилана је штафету уручила Хаиму Реџепију, тадашњем предсједнику ССОЈ.
„И послије Тита Тито"
Тито је на челу СФРЈ био пуних 35 година и имао је несумњиво изузетан углед у тадашњем свијету. Посебно је велики значај у међународним односима имала његова улога као једног од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велику тежину.
Као вођа Комунистичке партије Југославије предводио је партизански покрет у Другом свјетском рату, из кога је изашао као прослављени ратни командант, предводник најмасовнијег покрета отпора у окупираној Европи и неприкосновени лидер земље.
Његов углед је био посљедица и чињенице да је био посљедњи велики ратни лидер Другог свјетског рата који је толико дуго остао на челу своје земље.
О Титовој историјској улози свједочи и невјероватно масовно присуство најистакнутих личности тадашњег свијета његовој сахрани 8. маја 1980.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
